Ovo su samo neke od reči koje su koristili naši preci. Neke su prisutne i danas, mada samo u poeziji i među arhaičnim izrazima.
U savremenom srpskom jeziku koristimo reči koje su ostaci nekadašnjih starih glagola, imenica ili prideva, te se samo u njihovom korenu može naslutiti značenje. Ovo su samo neke od reči koje su koristili naši preci, a poneke su prisutne danas samo u poeziji i arhaičnim izrazima.
Reč „drag“ i potpuno drugo značenje
Danas ovaj pridev ima potpuno drugo značenje, ali se nekada koristio za označavanje nečega što je skupoceno. Kao dokaz ostale su izvedene reči od ovog prastarog prideva – dragulj i dragocenost.
Ruho u novom ruhu
Imenica „ruho“ veoma je arhaična i gotovo se ne koristi u savremenom govoru u značenju „odela“, ali je vrlo vidljiva u glagolu „prerušiti se“, što doslovno znači promeniti ruho, odeću.
Srditi se i zarđati
Mnogi ne znaju da se reč „rdar“ koristila da označi crvenu boju, a kako je s vremenom i ova reč pala u zaborav, ipak je ostala u korenu reči „srditi se“, jer čovek kada je ljut postane crven u licu, kao i u glagolu „ruditi“ (kada kažemo da se rudi rana zora). Takođe, reči „rđa“ i „zarđati“ čuvaju ovu staru reč i njeno značenje.
Takođe, pridev „rus“ u pradavnom vremenu značio je „crven“, „rumen“, a kao takav javljao se u narodnim pesmama uz imenicu „kose“.
Pretati, uze, hud i dubrava
Još jedan zaboravljeni glagol „pretati“ značio je pokrivati žar na ognjištu pepelom, a tragovi ove reči ostali su u pridevu „spretan“, jer za ovakav rad sa vatrom je potrebna izvesna veština.
Reč „uze“ označavala je zatvor, a iz iste porodice su i reči „uzao“ (čvor) i „uže“. Tako u reči „sužanj“, koja označava podanika, poslušnika, vidimo tragove ove prastare reči.
U narodnoj pesmi „Kosovka devojka“ ona na kraju izgovara reči: „Jao, jadna, hude li sam sreće“, a pridev „hud“ znači rđav, loš, te se ponekad može čuti i arhaični izraz „huda sreća“. Ova gotovo zaboravljena reč ostala je utkana u glagol „kuditi“ koji se koristi da označi klevetanje i grdnju.
Reč „dubrava“ značila je nekada mnoštvo posađenih dubova (hrastova, listopadnog drveća), a kasnije je to bio naziv za bilo kakvu šumu. Zanimljivo je i da je grad Dubrovnik dobio naziv po ovoj reči.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
