Ektopična trudnoća je trudnoća koja raste na drugom mestu osim materice. Najčešće mesto za ektopiku je u nekom od jajovoda, ali plod može da se nalazi i u grliću materice, na starom ožiljku od carskog reza, u uglu (rogu) materice ili na jajniku.
Prema Američkom koledžu akušera i ginekologa (ACOG), skoro sve vanmaterične trudnoće – preko 90 procenata – se javljaju u jajovodu. Ovo može da ima ozbiljne, pa čak i smrtonosne posledice, jer kako trudnoća napreduje, može da dovede do pucanja cevi jajovoda, što može da izazove veliko unutrašnje krvarenja, potencijalno opasno po život, zbog čega zahteva hitnu operaciju.
Uprkos njihovoj ozbiljnosti i opštem nedostatku iskrenog razgovora o njima u javnom diskursu, kako prenosi portal How the stuff works, vanmaternične trudnoće zapravo nisu tako retke kao što se misli.
– Ektopične trudnoće čine oko dva procenta svih trudnoća, tako da ih stalno vidimo u praksi – objašnjava doktorka Ketrin Vajt docent za akušerstvo i ginekologiju na Univerzitetu u Bostonu: – Ponekad otkrijemo ektopičnu matericu na rutinskom ultrazvukuk u ranoj trudnoći pacijenta, ali daleko češće, naručujemo ultrazvuk kada pacijent prijavi mrlje ili grčeve u karlici, posebno ako su izolovani na jednoj strani. Ponekad je vidimo, a ponekad znamo da je tu jer pratimo nivoe hormona trudnoće, koji se ne povećavaju onako kako bi trebalo.
Stručnjak za plodnost doktorka Ejmi D. Eivazadeh koja vodi medicinsku emisiju o ženskim reproduktivnim organima, kaže da svake godine dijagnostikuje jednu do dve vanmaterične trudnoće.
– Ektopična stopa je veća kod pacijenata koji rade vantelesnu oplodnju – ističe ona i napominje da se za proveru plodnosti koristi pet koraka za sve pacijente pod nazivom „TUSHI metoda“ koja ispituje jajovode, matericu, nivoe hormona, genetika i spermu (kod muškog partnera): – Ako je cev proširena, upaljena i puna endometrioze, onda to može da utiče na implantaciju i embrion može da bude ili odnesen (neuspeh implantacije) ili da nastavi da pluta u cev i da se zaglavi. Blokirana cev neće moći da gurne embrion nazad u matericu.
Doktorka prenosi da ima utisak da sada češće vidi endometrioze u poređenju sa periodom kada je počela da radi, pre skoro 14 godina.
– Mislim da je zaista važno da ljudi znaju da endometrioza može da blokira jajovode i da poveća rizik da se pojavi ektopična trudnoća. Ovo je još jedan razlog zašto je toliko važno da znate da li imate endometriozu – ističe lekarka.
Koji su faktori rizika?
Faktori rizika su komplikovano pitanje kada su u pitanju ektopične materice. Istraživanja nude oprečne nalaze po tom pitanju, a pošto je svaka osoba jedinstvena, nema garancije da se ektopična bolest može pratiti do jednog specifičnog uzroka. ACOG navodi da određeni uslovi i faktori, poput prethodne vanmaterične trudnoće, kao i operacije jajovoda, karlice ili abdomena, inflamantorne bolesti karlice, pa i određene polno prenosive infekcije mogu da povećaju rizik od ektopične bolesti.
Tu su i drugi faktori kao što je pušenje cigareta, godine (kaže se da su žene starije od 35 godina u većem riziku), istorija neplodnosti i upotreba tehnologije potpomognute oplodnje.Ono što je obeshrabrujuće je da najmanje 50 odsto ektopičnih trudnoća nema poznatih faktora rizika.
U suštini žene se često nađu u frustrirajućoj situaciji, pitajući se da li su možda nekada imale hlamidiju ili je poneka popušena cigareta na fakultetu uzrokovala ovaj problem. Recimo, čuvena klinika Mejo ukazuje da bi žene koje koriste intrauterine uloške trebale da budu svesne rizika kada su u pitanju ektopične materice. Takođe, retko se dešava da se trudnoća začne dok žena koristi spiralu, ali i ako se dogodi, velika je verovatnoća da će biti vanmaterična.
– Volela bih da ljudi znaju da je vanmaternična trudnoća uobičajena i da ne možete ništa da uradite da biste je izazvali ili sprečili da se dogodi. Takođe, ne možemo da premestimo trudnoću sa abnormalne lokacije u matericu — pacijenti me to stalno pitaju – pojašnjava dr Vajt.
Rana dijagnoza, kako ističe doktorka Eivazadeh može biti ključni faktor u sprečavanju opasnijih posledica vanmaterične trudnoće.
– Zato svaki ginekolog, svaku trudnoća smatra vanmaterničnom dok ne vidi plod u materici – ističe lekarka: – Uz pažljivo upravljanje i ranu dijagnozu, pacijenti će biti dobro. Možda će morati na operaciju da joj se ukloni jajovodna cev, ali uvek postoji mogućnost vantelesne oplodnje. Iako ektopične bolesti mogu da budu razorne, dakle, ne moraju da poremete planove osobe da postane roditelj u budućnosti.
– Ono što bih volela da ljudi znaju je da je jajovodni “faktor” veoma čest – ističe Eivazadeha i objašnjava da neplodnost nastaje kada postoji blokada u jajovodu koja ne dozvoljava da se jaje i sperma sretnu: – Sa povećanjem stope zaraze sa klamidijom koju sve češće viđamo, raste i broj vanmateričnih trudnoća zbog oštećenja na jajovodima koju ovaj mikoroorganizam izaziva.
Doktorka se snažno zalažem za to da žene pregledaju jajovode, posebno ako imaju istoriju hlamidije.
– Ako već imate istoriju ektopične bolesti, pitajte svog doktora za HSG (histerosalpingogram: rendgenski postupak koji može da otkrije da li su jajovodi otvoreni i da li je unutrašnjost materice zdrava), a ukoliko imate normalan HSG i još ne možete da zatrudnite, moguće je da vaši jajovodi imati ožiljno tkivo oko njih ili da se nisu prohodni kako treba, da bi doveli do do intrauterine trudnoće.
Sa druge strane, na osnovu svoj iskustva, doktorka Vajt ističe važnost razvijanja više empatije i podrške prema pacijentima koji pate od ektopične bolesti, nakon što je videla emocionalne posledice zbog ovog stanja na nebrojeno žena.
– Volela bih da više lekara tretira vanmateričnu trudnoću kao pobačaj. Naravno, potrebno im je više medicinskog tretmana od tipičnog pobačaja. Ali osoba može biti jednako uništena gubitkom trudnoće u jajovodu kao i gubitkom trudnoće u materici – zaključuje doktorka.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
