Prva primećena upotreba sigurnosnog pojasa od strane vozača automobila bila je 1922. godine kada je legendarni Indijanapolis 500 trkač, Barni Oldfild, naredio padobranskoj kompaniji da napravi sigurnosni pojas za njegov trkački automobil.
Sigurnosni pojasevi su se pokazali kao nezamenljiva bezbednosna “funkcija” u vozilima. Prema podacima iz 2017. godine američke Nacionalne uprave za bezbednost saobraćaja na autoputu (NHTSA), 47 odsto života izgubljenih u nesrećama moglo je biti spaseno da su vozač i/ili putnici bili vezani sigurnosnim pojasevima.
Ne može se odbaciti ogromna vrednost pojaseva, ali samo u slučaju da se pitate kako je nastao ovaj jednostavan, ali genijalan izum i koji je bio prvi automobil koji je koristio pojaseve, imamo odgovore za vas.
Prva dokumentovana upotreba sigurnosnih pojaseva datira iz sredine 19. veka
Poznato je da je engleski inženjer i pionir avijacije Sir Džordž Kejli izumeo grubu verziju sigurnosnog pojasa. Kejlijev sigurnosni pojas trebalo je da koriste piloti kako bi bili bezbedni tokom leta. Mnogi onlajn izvori, uključujući WikiCars, tvrde da je Volvo bila prva kompanija koja je razvila sigurnosni pojas još 1849. godine, ali za te tvrdnje nema dovoljno dokaza.
Prvi patent za nešto slično pojasu dodeljen je Edvardu J. Klaghornu u SAD 1885. godine. Klaghornov izum je bio više nespretna smicalica osmišljena posebno za turiste u njujorškim taksijima, umesto pojasa za širu upotrebu. Prema prijavi patenta, sprava je dolazila sa kukama koje bi pričvrstile osobu za neki fiksni predmet.
U početku su sigurnosni pojasevi izazvali zabrinutost za bezbednost.
U narednim decenijama u vazduhoplovstvu su postali sve češći sigurnosni pojasevi sa dve tačke i takozvani krilni pojasevi. Putnički letovi i autobusi na duge relacije i dalje koriste krilne pojaseve koji prelaze preko struka i povezani su između dve tačke.
Prema IndyStar-u, prva primećena upotreba sigurnosnog pojasa od strane vozača automobila bila je 1922. godine kada je legendarni Indijanapolis 500 trkač, Barni Oldfild, naredio padobranskoj kompaniji da napravi sigurnosni pojas za njegov trkački automobil.
Međutim, uprkos Oldfildovoj genijalnosti, Indy 500 trkači nisu želeli da ga koriste, jer navodno nije bio bezbedan i često bi ostajali zarobljeni u kolima. Tek 1954. godine je Američki klub sportskih automobila učinio pojaseve obaveznim na trkačkim događajima.
Američka automobilska kompanija Nash postala je prva koja je ponudila sigurnosni pojas kao opcionu funkciju 1949. godine. Međutim, ni sada kupci nisu želeli pojas, najviše zbog loših kopči koje su se često zaglavljivale, gde bi ljudi ponovo ostali zarobljeni u kolima. Ubrzo nakon toga, 1955. godine, Ford je počeo da nudi opcione pojase, ali su i oni imali svega nekoliko hiljada korisnika.
Iste godine, Rodžer V Grizvold i Hju Dehejven patentirali su sigurnosni pojas “u tri tačke”, koji je uključivao krilni pojas koji je prelazio i preko ramena.
Međutim, za pojas kakav koristimo danas zaslužan je dizajner iz kompanije Volvo, Nils Bohlin, koji je 1958. godine prvi dizajnirao pojas u tri tačke koji se uvlači nazad i koji može da se koristi jednostavno i stavi jednom rukom.
Već naredne godine, Volvo je počeo da nudi ovaj pojas kao standardnu karakteristiku u svim vozilima, a Bohlin je dobio patent 1962. godine. Prvi automobili koji su se prodavali sa sigurnosnim pojasevima u tri tačke bili su Volvo PV544 i Amazon 120.
Ono što je posebno interesantno je da je Bohlinov izum mogao Volvu da omogući da zarade milijarde dolara u naknadama za licenciranje, ali umesto toga, kompanija je odlučila da podeli svoj izum sa celokupnom automobilskom industrijom, ohrabrujući svoje konkurente da ovaj izum široko prihvate, radi svačije bezbednosti.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
