Sedamdesetih godina prošlog veka, desilo se nekoliko veoma bitnih događaja koji će zauvek ostati zabeleženi u istoriji, a jedna godina ostala je upamćena kao najduža ikada zabeležena.
Te 1972. godine, predsednik SAD bio je Ričard Nikson, Judžin Kernan je bio poslednji čovek koji je šetao Mesecom, a film “Kum” osvojio je nagradu Oskar. Pored ovih sjajnih istorijskih događaja, 1972. je bila i najduža godina, otkako se meri vreme.
Za početak, 1972. godina je bila prestupna godina, te je već u startu u prednosti za 24 sata kada je merenje vremena u pitanju. Pored toga, ova godina je imala dve dodatne sekunde nego ostale godine i to: 30. juna i 31. decembra. Tog dana, oni koji računaju vreme širom sveta, dodali su sekunde, dok su podešavali satove u okviru međunarodnog dogovora.
Razlog prestupne sekunde, sličan je onom za prestupnu godinu- kako bi se poravnalo astronomsko vreme, koje određuje iregularnu rotaciju Zemlje, sa koordinisanim univerzalnim vremenom (UTC). U prevodu, usled kočionih sila plime i oseke, rotacija Zemlje se usporava, te je potrebno usklađivati atomske časovnike piše edukacija .Budući da je ovaj sistem merenja vremena, implementiran 1972., te godine dodato je 27 sekundi.
Trenutno, te dodatne sekunde se šest meseci unapred najavljuju, što znači da imate sasvim dovoljno vremena da razmislite kako ćete utrošiti dodatno vreme koje vam je dato.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
