Heroji nisu osobe sa supermoćima, nemaju plašt i ne čekaju znak na nebu da bi stupili u akciju.
Obično su tu u pravom trenutku i reaguju po cenu sopstvenog života, davajući nam najbolji opis reči “čovek”. Takav primer svojim herojskim činom, dao nam je Dragan Cigan, sin, muž i otac, koji je da bi spasio dva mlada života od 7 i 9 godina, izgubio svoj. Ovo je priča o njemu.
Kada je 23. jula 2007. godine, video dvoje dece kako se dave u Jadranskom moru, nije dvaputa razmišljao šta je potrebno da uradi, uskočio je u vodu, deo na kojem se reka Kortelezo uliva u Jadransko more sa samo jednim ciljem – spasiti mališane.
Činjenica da je sam bio neplivač, nije ga sprečila u tome. U borbi sa pomahnitalim virovima i kasnije, morskom dubinom i talasima, Dragan koji je u tom zaustavljenom trenutku imao 32. godine, otišao je kao heroj čije ime je zlatnim slovima upisano u istoriji grada Jezolo.
Talasi su bili toliko veliki, reka i more nemirni u delu gde ušća, da su prema svedočenjima prisutnih, čak i roditelji mališana, Italijani, bili skamenjeni, kao i ostali nemi posmatrači na plaže. Svi sem Dragana Cigana, mladića koji je imao 32. godine, rodom iz sela Branešci kod Čelinca iz Republike Srpske, suprug DIjane i oca Milice i Marije, koji je u trenutku davljenja mališana dremao na plaži, kako je rekla njegova sestra za italijanske medije.
Kada je shvatio o čemu se radi, Dragan je uskočio u vodu i krenuo prema dečacima koje je reka nosila sve dublje, ka moru. Uspeo je da dođe do mališana, uspeo je i da ih dovuče do obale, gde mu je u pomoć pritekao i prijatelj njegove sestre sa kojima je zajedno bio na plaži.
Međutim, tu je već izgubio snagu, a na plaži nije bilo heroja poput njega. Rečni virovi su ga vukli sve dublje i dublje. Dok je njegova sestra Zorica vikala i tražila pomoć, svi su nemo gledali u vodu.
Za Dragana nije bilo spasa. Nakon 30 sati potrage, njegovo beživotno telo je pronađeno narednog jutra u obližnjoj laguni Mort.
Dragan Cigan je sa nestankom u virovima reke Kortelezo i Jadranskog mora, ušao u legednu. Čitava Italiija je znala njegovo ime. Posthumno je odlikovan od strane tadašnjeg premijera Đorđa Napolitana najvišim italijanskim civilnim priznanjem “Zlatnim ordenom časti” i “Spomenicom za nezapamćeno herojstvo i humano delo”. U Jezolu je dobio i ulicu sa svojim imenom, u najavi je i snimanje dokumentarnog filma o njemu, njegova porodica je dobila stan od grupacija građevinskih preduzeća “Union Lavoro” uz novčanu pomoć opštine Veneto gde je Dragan stanovao, radio i gde je okončao život. Takođe, ćerkama su dodeljene stipendije za školovanje.
Odali su mu počast i italijanski političari.
“Dragan nam je održao lekciju iz života, lekciju koju svi treba da imaju na umu prije nego što krenu u demagoške kampanje protiv imigranata”, kazao je 2009 godine Paolo Ferero, tadašnji ministar socijalne solidarnosti.
Zapravo, Draganu su odali počast svi, sem onih koji su možda to trebali prvi da učine, porodica Bjanko, čiju decu je Dragan i spasio.
Naime, prema rečima očevidaca, ispovesti njegove sestre i pisanju italijasnke štampe, čim je Dragan izvadio mališane na obalu, roditelji, su počeli da beže sa plaže. Naime, njih je zaustavila policija kad su pokušali da napuste plažu, dok su im prisutni kupači dobacivali uvrede i pogrdne reči. Ovakvo ponašanje porodice Bjanko naišlo je na osudu i celokupne italijanske javnosti. Nisu čak ni izjavili saučešće njegovoj sestri.
Da je preživeo, Dragan im verovatno ne bi zamerio na tome. Verovatno, ne bi ni ovako, da može da se nekako oglasi.. Njegovo delo govori u prilog tome, jer čovek koji zna da su mu mogućnosti male, ali ipak pokuša da ostvari ono što je naumio, po cenu svog života, veliki je čovek.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
