Kada sredinom marta, upravo kao danas sve zabeli pod snežnim pokrivačem, prva pomisao koja nam prođe kroz glavu jeste da se Baba Marta ponovo nešto naljutila.
Postoje različite legende koje se vezuje za postojanje Babe Marte, međutim, sve se odnose na meteorološke promene na koje ona utiče. Ona bi trebala da donese prvu razdraganost, ali to ipak nije tako… Složićete se da je prilično je nepredvidiva, baš kao i ovo vreme sada.
Prema narodnom verovanju, Baba Marta je oličenje proleća, ponovnog rađanja, novih zamisli i, kao najvažnije, neophodnosti sklada u prirodi i životu ljudi. Kada toga nema, ona na zemlju, kao neka zabrinuta baka, pošalje sneg da opomene unuke kako treba da pripaze na ponašanje.
Prema drugom predanju, Januar se zaljubio u Baba Martu pa joj je u znak svoje ljubavi, poslao pahulje da njima okiti svoj prolećni dom.
Legenda kaže da se ona prvi put naljutila kada joj je rimski kralj Numa Pompilije oduzeo mesto prve dame u kalendaru, dodavši ispred nje još dva meseca. Od tada je ta uvređena starica postala vrlo ćudljiva. Čas se u njoj budi ratni duh boga Marsa, po kome i nosi ime, pa se tako sveti šaljući na zemlju hladnoću, čas svojim toplim osmehom donosi prolećnu radost. Dakle, koliko god znao da bude neprijatan, njen bes i nije tako neopravdan.
Ana Perena je bila rimska boginja dugovečnosti, zdravlja, obilja i regeneracije koja je u svom mesecu martu, kada je slavljena, pozivala na veliko spremanje, čišćenje radi pripreme za novi životni ciklus. Ona je bila darežljiva, pravila je divne kolače i obično ih je poklanjala siromašnim Rimljanima. Bila je starica, prilično duhovita i sklona raznim šalama i podvalama.
Jednom prilikom, kada se Mars požalio da ne može nikako da zavede boginju Minervu, Ana Perena mu je obećala pomoć. Rekla je Marsu gde da dođe u određeno vreme i da će ga tamo čekati Minerva. Ana Perena se preobukla, stavila veo na glavu i sačekala Marsa, koji zaslepljen strašću nije ni primetio koga ljubi, dok Ana Perena nije počela da se smeje. Dakle Ana Perena, starica, simbol novog početka, darežljiva ali i skolna prevarama je kroz narodne priče i tradiciju i postala „Baba Marta“.
Veruje se i da je Baba Marta jedan od najstarijih bugarskih običaja koji se održao do danas. Prvog marta se onima koji vole, poklanja privezak martenitsa (martenica) – lutkica ispletena od crvenog i belog konca koji se onda nosi do kraja meseca. Crveno-bele lutkice prema verovanju donose zdravlje, sreću i dug život. U seoskim sredinama martenicama se ukrašavaju stabla voćaka kako bi godina bila što plodnija.
Pižo i Penda su imena dve male lutke od vune tipičnog bugarskog Martenitsa. Pižo je muška lutka, obično u beloj boji, a Penda je ženska lutka u suknji, obično u crvenoj boji. Slična tradicija postoji u Makedoniji, pojedinim delovima Grčke i Rumuniji. Rituali skidanja martenitsa su različiti. Običaj je da se odabere jedan dan od 1. do 22. marta, i zavisno od toga kakav će biti taj dan takva će biti i cela godina – ako je sunčan dan godina će biti uspešna, a ako je ružno vreme takva će nam i čitava godina biti.
Ako je verovati ovim mitovima, onda se s pravom ne opuštamo sve dok njen mesec traje.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
