Napredak ljudskog bića kroz život može se smatrati uglavnom postepenim nizom promena od jajne ćelije do groba.
Ali ako se jednog jutra probudite, pogledate u ogledalo i zapitate se kada ste odjednom postali toliko stariji, možda ne zamišljate stvari.
Prema istraživanju molekularnih promena povezanih sa starenjem, ljudi doživljavaju dva drastična zamaha, jedan u prosečnoj starosti od 44 godine i drugi u prosečnoj starosti od 60 godina, pokazuje istraživanje objavljeno u časopisu Nature Aging .
“Ne menjamo se samo postepeno tokom vremena; postoje neke zaista dramatične promene”, rekao je genetičar Majkl Snajder sa Univerziteta Stanford u avgustu kada je studija objavljena, a prenosi ScienceAlert.
“Ispostavilo se da je sredina 40-ih vreme dramatičnih promena, kao i ranih 60-ih. I to je tačno bez obzira koju klasu molekula posmatrate.”
Starenje je složeno i povezano sa rastućim rizicima od bolesti svih vrsta.
Snajder i njegove kolege istraživali su biologiju starenja kako bi bolje razumeli koje promene se dešavaju i kako, kako bi bolje ublažili i lečili ove bolesti. U tom cilju, oni su pratili grupu od 108 odraslih, koji su donirali biološke uzorke svakih nekoliko meseci tokom nekoliko godina.
Primetili su da u nekim stanjima, kao što su Alchajmerova i kardiovaskularna bolest, rizik ne raste postepeno s vremenom, već naglo eskalira nakon određenog uzrasta. Zato su želeli da bliže pogledaju biomarkere starenja da vide da li mogu da identifikuju povezane promene.
Koristeći uzorke, istraživači su pratili različite vrste biomolekula. Različiti molekuli koji su proučavani uključuju RNK, proteine, lipide i taksone mikrobioma creva, kože, nosa i usne šupljine, za ukupno 135.239 bioloških karakteristika.
Svaki učesnik je podneo u proseku 47 uzoraka tokom 626 dana, pri čemu je učesnik sa najdužim stažom podneo 367 uzoraka. Ovo bogatstvo podataka rezultiralo je sa više od 246 milijardi tačaka podataka, koje su istraživači zatim obrađivali, tražeći obrasce u promenama.
Oko 81 odsto svih molekula koje su proučavali pokazalo je promene tokom jedne ili obe ove faze. Promene su dostigle vrhunac sredinom 40-ih, i ponovo početkom 60-ih, sa malo drugačijim profilima.
Vrhunac sredinom 40-ih pokazao je promene u molekulima u vezi sa metabolizmom lipida, kofeina i alkohola, kao i kardiovaskularne bolesti i disfunkcije kože i mišića.
Vrhunac ranih 60-ih bio je povezan sa metabolizmom ugljenih hidrata i kofeina, kardiovaskularnim oboljenjima, kožom i mišićima, regulacijom imuniteta i funkcijom bubrega.
Prvi vrhunac, sredina 40-ih, obično je kada žene počnu da prolaze kroz menopauzu ili perimenopauzu, ali su istraživači to isključili kao glavni faktor: i muškarci su takođe pretrpeli značajne molekularne promene u istom dobu.
„Ovo sugeriše da, iako menopauza ili perimenopauza mogu doprineti promenama uočenim kod žena u srednjim 40-im godinama, verovatno postoje drugi, značajniji faktori koji utiču na ove promene i kod muškaraca i kod žena“, objasnio je metabolomista i prvi autor Ksiaotao Shen, bivši Stanford, sada na Naniang tehnološkom univerzitetu u Singapuru.
“Identifikovanje i proučavanje ovih faktora treba da bude prioritet za buduća istraživanja.”
Istraživači primećuju da je njihova veličina uzorka prilično mala i da su testirali ograničene biološke uzorke, od ljudi između 25 i 70 godina.
Buduća istraživanja bi mogla pomoći da se dalje udubimo u ovaj fenomen, proučavajući ga detaljnije, na širem spektru subjekata, kako bi bolje razumeli kako se ljudsko telo menja tokom vremena.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Aging.
