BEOGRAD – Ako bi Srbija iskoristila sve svoje hidro kapacitete, kakve retko ko u Evropi ima, uz izgradnju dve nuklearne elektrane od po 1.000 megavata to bi bio jako veliki ekonomski efekat za državu, ocenio je danas međunarodni stručnjak za nuklearne elektrane Đurica Tankosić.
On je na konferenciji “Da li nuklearna energija treba da bude deo budućeg energetskog miksa Srbije” u organizaciji portala “Energija Balkana” dodao da izgradnja jedne nuklearne elektrane traje od 48 do 60 meseci, s tim da od trenutka donošenja odluke do dobijanja prvih kilovata iz reaktora prođe u proseku 10 godina.
Cena gradnje zavisi od vremena izgradnje, pa u svetu ima primera da se ona kreće od šest milijardi dolara do 11 milijardi, naveo je Tankosić.
“Znači da, ako bismo danas počeli da razmišljamo o tome, imali bismo elektranu 2032. godine. Ja smatram da Srbija ima sve preduslove da to uradi, ali će država o tome da odluči. Takođe smatram da u zelenoj agendi ima mnogo toga političkog i ideološkog u sebi, a ne ono što narodu treba”, rekao je Tankosić.
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Vladimir Stevanović napomenuo je d aje u toku izrada Strategije razvoja energetike koja će dati odgovor na pitanje kakav bi trebalo da bude energetski miks u Srbiji.
Naveo je da je udeo naših termokapaciteta u ukupnoj proizvodnji 57 procenata, hidrokapaciteta 36 procenata, a vetrogeneratora 3,7 odsto, s najavom da će biti povećan zbog izgradnje novih vetrogeneratora i solarnih elektrana.
Stevanović je podsetio da u slučaju vetroelektrana proizvodnja može začas da padne na nulu zbog nedostataka vetra, što znači da je neophodno imati sekundarne izvore energije radi balansiranja proizvodnje.
On je ocenio da nuklearke nisu bauk, da uspešno rade i da ih u Evropi ima 156, dok je još 13 u izgradnji, a Francuska 70 procenata struje dobija iz nuklearki i gradi nove.
On je podsetio na računicu stručnjaka EPS-a iz 2010. godine koja je pokazala da bi jedan reaktor od 1.000 megavata da se ide ka dekarbonizaciji.
“Cene kilovatčasa struje iz nuklearne energije su konkurentne svuda u svetu drugim izvorima energije. Kapitalne investicije u nuklearnu elektranu su znatno niže od kapitalnih investicija u vetrogeneratore i solarne elektrane sa postrojenjima za akumulaciju energije iz njih”, ocenio je Stevanović.
Profesorka Univerziteta Berkli Jasmina Vujić je učestvujući video vezom na konferenciji rekla da se u zemljama u razvoju i državama sa ogromnim brojem stanovnika poput Kine i Indije ubrzano grade nuklearne elektrane i navela Kinu gde se gradi 30 novih nuklearki.
“Prednosti nuklearne energetike je da elektrane mogu da rade bez prekida godinama i da ne zavise od vremenskih prilika. Zbog toga je proizvodna cena daleko stabilnija, ne emituju ugljendioskid i druge gasove staklene bašte, a od 30 tona goriva izi reaktora jedna tona je otpad a 29 tona su uranijum i plutonijum koji mogu ponovo da se iskoriste”, rekla je Vujićeva.
I ona je ocenila da je cena izgradnje obnovljivih izvora energije srazmerno daleko veća od nuklearki, ali da svaka zemlja prema sopstvenoj situaciji treba da izabere kombinaciju energetskih izvora.
Savetnik direktora Nuklearne elektrane Krško Jože Špiler
rekao je da ta nuklearka, nekada jedina u bivšoj Jugoslaviji, stabilno radi 40 godina i isporučuje elektromreži Slovenije 20 procenata električne energije i još 15 procenata Hrvatskoj. Ocenio je da Krško bitno doprinosi stabilnosti rada energetskog sistema i smanjenju zagađenja i da se razmatra mogućnost izgradnje elektrane Krško 2.
On je kazao da se u analizi opravdanosti izgradnje nove nuklearke polazi do toga da nuklearan energija najviše doprinosi energetskoj, ekološkoj i društveno ekonomskoj bezbednosti, a u nekim parametrima je i bolja od obnovljivih izvora.
“Sa nuklearkom smanjujete zavisnost od uvoza, što znači da ste energetski bezbedni i samostalni. Nuklearke zauzimaju malo prostora, jer se širenje vetroelektrana već zaustavlja zbog toga što nema dovoljno zemljišta za njih, pa se prebacuju na more”, rekao je Špiler.
On je naglasio da u nuklearnom akcidentu u Fukušimi niko nije stradao, a u Černobilju koji je bio najgora nuklearna katastrofa poginulo je 50 ljudi, što je manje žrtava nego u rudnicima uglja.
Špiler je naveo da je cena struje iz nuklearji prihvatljiva, jer u proizvodnji košta 35 evra po megavat satu, skoro isto koliko i na računima građana.
Dodao je da se u slučaju obnovljivih izvora energije cena struje udvostručuje, jer moraju da postoje rezervni izvori energije da balansiraju nepouzdanu proizvodnju, što podiže račune.
Profesor na fakultetu za mašinstvo i brodogradnju u Zagrebu Neven Duić izneo je oprečno mišljenje.
Rekao je da je nuklearna energija prilično nezanimljiva investitorima, jer poslednjih godina poskupljuje izgradnja nuklearki, a cene za obnovljive izvore energije su pale desetak puta.
Dodao je da je i energija iz gasa veoma skupa, a da je nukelarna energija pet puta skuplja od one dobijene iz obnovljivih goriva.
Duić je rekao i da su tehnologije čuvanja energije, ali i smanjenja njene potrošnje i efikasnosti upotrebe toliko napredovale poslednjih godina, da su obnovljivi izvori apsolutno budućnost energetike.
Predsednik Nacionalnog komiteta međunarodnog Saveta za velike električne mreže Nebojša Petrović smatra da bi izgradnja nuklearki u Srbiji bila važna za balansnu rezervu elektroenergetskog sistema ukoliko se bude išlo na izgradnju mreže obnovljivih izvora energije i da bi dugoročno omogućila energetsku tranziciju Srbije.
Podsetio je da naruku tome ide odluka Evropske komisije s početka ove godine da nuklearnu energiju svrsta u “zelene” energije, jer se računa da je radioaktivno zračenje iz nje kontrolisano i da je rešeno pitanje odlaganja otpada.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
