Ubistvo stršljena, čak i u samoodbrani, predstavlja kršenje Zakona o zaštiti prirode, koji štiti ugrožene vrste.
Građani često nisu svesni da su stršljeni zaštićene vrste, pa pokušavaju sami da reše problem, što često ne uspeva i može dovesti do fatalnih ishoda od uboda.
Zakon propisuje kaznu od 5.000 do 15.000 evra za ubijanje stršljena, čak i u slučaju samoodbrane. Ovaj zadatak obično obavljaju stručne veterinarske službe koje premeštaju stršljenova gnezda na mesta gde nema ljudi. Ove usluge su dostupne u svakom većem gradu. U poslednjim godinama, broj stršljenova čije se gnezda nalaze u blizini ljudi je u porastu.
Svaki skriveni kutak u domaćinstvu može biti pogodno mesto za koloniju stršljenova. To može biti bilo koje mesto koje se ne kvasi. Na primer, stršljeni mogu napraviti gnezdo veličine od pet do dvadeset centimetara, slično veličini fudbalske lopte ili otvorenog kišobrana.
Gnezda stršljenova mogu biti velika kao fudbalska lopta, a ponekad i veća. Otrov stršljenova je manje toksičan u poređenju s otrovom osa, ali je ubod stršljena deblji i duži, što prodire dublje u kožu i uzrokuje veći bol i crvenilo.
U slučaju uboda stršljena, preporučuje se uklanjanje uboda pincetom ukoliko je ostao u koži, a zatim hladni oblog treba staviti na mesto uboda. Ukoliko je ubod u području usta ili grla, mogu se javiti jače reakcije. Ako je moguće, povređenoj osobi treba dati led da drži u ustima kako bi se smanjio otok.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
