Od kada su trke konja postale ozbiljan biznis, svet konjičkog sporta suočavao se s izazovima u vezi sa identifikacijom konja, prevarama i greškama koje su mogle skupo da koštaju i vlasnike i kladioničare.
Zbog toga je 1947. godine uvedena neobična, ali veoma efikasna praksa — tetoviranje brojeva na unutrašnjoj strani gornje usne trkačkih konja.
Zašto baš na tom mestu i kako izgleda ta tetovaža?
Unutrašnja strana gornje usne odabrana je zato što je diskretna, konju ne smeta, a istovremeno je dovoljno pristupačna stručnim licima za proveru. Brojevi nisu vidljivi javnosti, ali su lako proverljivi pred trku, što je davalo dodatnu sigurnost da je svaki konj upravo onaj za koga se predstavlja.
Ovu praksu je standardizovao The Jockey Club u Sjedinjenim Američkim Državama, a kasnije su je prihvatile i druge zemlje gde je trkački sport bio razvijen.
Tetovaža najčešće sadrži kombinaciju slova i brojeva — slovo predstavlja godinu rođenja, a brojevi su redni broj konja registrovanog te godine. Na primer, „D12345“ bi označavalo da je konj rođen u godini koju predstavlja slovo „D“, i da je 12.345. po redu registrovani te godine.
Pre svakog takmičenja, zvanična lica proveravala su tetovažu da bi se uverila da se radi o pravom konju — čime su se sprečavale prevare, zamene i druge manipulacije.
Od 2020. godine, mikročipovi su postali obavezni za identifikaciju konja u mnogim zemljama, uključujući SAD. Ovi mali čipovi se implantiraju u vratnu regiju i omogućavaju digitalno očitavanje svih podataka o konju — poreklu, vlasništvu, zdravlju i rezultatima.
Mikročipovi su precizniji, brži za očitavanje i pružaju mnogo više informacija nego što to može jednostavna tetovaža.
Iako je mikročipovanje preuzelo primat, mnogi stariji konji i dalje imaju svoje tetovaže, koje se i danas mogu očitati. One predstavljaju deo istorije trkačkog sporta i često su nostalgičan podsjetnik na vremena kada se tehnologija još nije potpuno uvukla pod kožu — doslovno i metaforički.
