Prvobitni recept za pravljenje koka-kole smislio je krajem 19. veka Džon Pemberton, veteran Konfederacije, hemičar i apotekar, koji je u to vreme radio u farmaceutsko-hemijskoj kompaniji Igl, iz američke države Džordžija.
Piće je nazvao Pembertonova vinska koka, ali je 1886, kada je uvedena prohibicija, modifikovao recept izbacivši alkohol.
U apotekama je, kao lek, za pet centi prodavao čašu napitka koji je dobro prolazio, jer se u to vreme smatralo da su gazirana pića vrlo zdrava. Pemberton je i sam tvrdio da koka-kola leči razne bolesti, uljučujući i glavobolje, impotenciju i stomačne probleme. Njen koncentrat je mogao da se kupi u apotekama kao sredstvo za ublažavanje stomačnih tegoba.
Ubrzo se broj proizvođača povećao pa je počela i borba oko patenta i prava na upotrebu imena koka-kola, pića koje je nastalo od kombinacije dva sastojka – lista kokaina i plodova tropskog kola drveta, u kome ima dva do tri odsto kofeina. Oko 150 grama lista koke išlo je na četiri litre sirupa, ali je kasnije ta količina smanjena, da bi 1903. sveže lišće koke bilo potpuno izbačeno iz recepta. Procenjuje se da je u ranijim verzijama pića bilo oko 9 miligrama kokaina po porciji. Zamenjeno je ostacima iz lišća ove biljke iz kog je ekstrahovan kokain, tako da je ova supstanca ostala tek u tragovima.
Danas se koristi specijalno modifikovano lišće koke koje ne sadrži kokain. Uz karbonizovanu vodu i kofein, koka-kola sadrži i šećer, fosfornu kiselinu, karamel boju i arome koje su poslovna tajna kompanije.
