Danas je povovo počeo da pada sneg na radost svih mališana a i onih malo starijih. Ali, da li ste se nekad zapitali kako sneg zapravo nastaje?
Sneg se definiše kao „čvrste padavine koje se javljaju u raznim sitnim kristalima leda na temperaturama znatno ispod 0 °C a kao veće snežne pahulje na temperaturama blizu 0 °C“.
Sneg nastaje kada se sićušni kristali leda u oblacima slepe i postanu pahulje, kada su niske temperature i kada se u atmosferi nalazi vlaga. Ako se dovoljno kristala drži zajedno, postaće dovoljno teški da padnu na zemlju.
Snežne pahulje koje se spuštaju kroz vlažan vazduh koji je nešto topliji od 0 °C će se otopiti oko ivica i lepiti se da bi proizvele velike pahuljice. Pahulje koje padaju kroz hladan, suv vazduh proizvode praškasti sneg koji se ne lepi.
Sneg nastaje kada su niske temperature i kada se u atmosferi nalazi vlaga u obliku sitnih kristala leda.
Padavine padaju u obliku snega kada je temperatura vazduha ispod 2 °C. Mit je da za sneg mora biti ispod nule. U stvari, najveće snežne padavine obično se javljaju kada je temperatura vazduha između nula i 2 °C. Sneg koji pada počinje da se topi čim temperatura poraste iznad nule, ali kako proces topljenja počne, vazduh oko pahulje se hladi.
Snežne padavine se mogu definisati kao ‘blage’, ‘umerene’ ili ‘jake’. U kombinaciji sa jakim vetrovima, snežne padavine mogu stvoriti mećave i nanose.
Ako je temperatura toplija od 2 °C, pahulja će se otopiti i pasti kao susnežica, a ne kao sneg, a ako je još toplije, biće kiša.
Veličina i sastav pahuljice zavise od toga koliko se kristala leda grupiše i to će biti određeno temperaturom vazduha. Pahulje koje padaju kroz suv, hladan vazduh biće male, praškaste pahulje koje se ne lepe zajedno. Ovaj ‘suv’ sneg je idealan za sportove na snegu, ali je veća verovatnoća da će zanositi po vetrovitom vremenu.
Kada je temperatura nešto toplija od 0 °C, pahulje će se otopiti oko ivica i zalepiti se da postanu velike, teške pahuljice. Ovo stvara ‘mokar’ sneg koji se lako lepi i dobar je za pravljenje sneška.
