Aljaska koja je danas 49. savezna država SAD, nekada je bila u sastavu Ruske imperije.
Ipak, Rusi su se odlučili da je prodaju SAD za „tričavih“ 7,2 miliona dolara, a danas je BDP Aljaske procenjen na oko 50 milijardi dolara godišnje!
Ruska ekspanzija na daleki istok
Velika ekspanzija Rusije započeta je u 16. veku, kada je ruskoj carevini pripojen Sibir. Širenje Rusije ka istoku i azijskim zemljama, bila je ideja ruskog cara Petra Velikog.
Izbijanje na Pacifičke obale, Rusima nije bilo dovoljno, već su započeli ekspediciju na Severnoamerički kontinent, koju je predvodio Vitus Bering. Ova ekspedicija prešla je 1741. godine moreuz, koji spaja Severnu Ameriku i Kamčatku, a koji će kasnije poneti njegovo ime.
Ruski istraživači ubrzo su otkrili da uprkos surovoj klimi, Aljaska obiluje prirodnim resursima – drvetom, metalima, zlatom, ali i krznima raznih divljih životinja, od kojih je najskupocenije bilo krzno morske vidre.
Ruska Severna amerika
Prvi kolonizatori osnovali su grad Novoarhangelsk (danas grad Sitka), koji je ubrzo postao međunarodni trgovački centar, u kojem se trgovalo kineskim tkaninama, čajem, plemenitim metalima, krznima životinja, kljovama morževa i morskih lavova,pa čak i ledom, koji se prodavao SAD, pre pojave frižidera. Na Aljasci su se gradili brodovi i podizale fabrike, a vađen je i ugalj. Već su bila otkrivena i brojna nalazišta zlata. Prodaja ovakve teritorije zaista izgleda kao nerazumna odluka.
Glavni upravnik ruskih naselja u Americi u vreme njihovog najvećeg procvata bio je Aleksandar Baranov. On je osnovao je „Rusku američku kompaniju“, koja se bavila trgovinom i imala prihode od 1000%! Ujedno je pravio i škole i fabrike, dok je primitivna domorodačka plemena učio zemljoradnji.
Rusija je morala da proda Aljasku zbog Srbije i Balkana?
U vreme procvata ruske Aljaske, izbija Krimski rat (1853. do 1856.) između Rusije sa jedne i Otomanske imperije, Francuske i Velike Britanije sa druge. Rat izbija, pre svega, zbog želje Rusije da oslobodi podjarmljene pravoslavne narode Balkana- Rumune, Bugare i Srbe, od otomanskog ropstva.
Međutim, Rusija gubi ovaj rat i zbog prazne državne kase, odlučuje da proda Aljasku. Trgovačke rute i dalja kolonizacija i eksploatacija resursa, više nisu bili mogući zbog neprijateljstva sa Britanijom, čija je flota kontrolisala (skoro) sva svetska mora.
Rusija i SAD kao saveznici
Sa obzirom da ni jedna ni druga država nisu „mirisale“ Britance, logičan kupac za Aljasku, bile su SAD. Ruski geodeti izračunali su da resursi na Aljasci vrede 10 miliona dolara. Međutim, na kraju su Rusi ipak „spustili“ cenu na 7.2 miliona. Pregovarač sa strane SAD, bio je Abraham Linkoln, da bi nakon njegove tragične smrti, ugovor finalizirao Endru Džonson.
„Ugovor o Aljasci“ potpisan je u maju 1867. Rusija je formalno prebacila Aljasku u vlasništvo SAD 18. oktobra te godine. Time je okončano rusko prisustvo u Severnoj Americi, a Amerikancima je predat ključ severnog Pacifika.
SAD su civilnu kontrolu na Aljasci uspostavile 1884. godine (dotle je bila vojna uprava). Američka javnost je ugovor smatrala „glupošću“, ali opravdanost kupovine za SAD deslia se 1896. kada su otkrivene zlatne rezerve i rezerve minerala. Status države u okviru SAD, Aljaska je dobila 3. januara 1959, kada je postala 49. američka savezna država.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
