Postoji duga istorija ispitivanja odnosa ličnosti i vođstva. U prvoj polovini 20. veka postojalo je veliko interesovanje za proučavanje osobina ličnosti povezanih sa efektivnim vođstvom. Ipak, do 1960-ih ovo istraživanje je uglavnom napušteno. Novi vek je, međutim, oživeo istraživanje veza između ličnosti i vođstva.
Meta-analiza iz 2002. pogledala je desetine studija i utvrdila da postoje pozitivni odnosi između liderstva i ekstraverzije, savesnosti i otvorenosti za iskustvo – i negativan odnos između neuroticizma i liderstva.
Najjača veza između njih bila je između ekstraverzije i liderstva. Međutim, u jednoj od studija otkriveno je da veza nije održiva osim ako pojedinac nije imao dobre društvene i komunikacijske veštine.
Ovo sugeriše da pokretač liderstva nije nužno samo ekstravertan, već da kontroliše osobinu taktičnom komunikacijom. Štaviše, introvertnije osobe koje su posedovale dobre društvene veštine podjednako su verovatno bile kvalitetne vođe – dobre vesti za introverte.
Negativan odnos između neuroticizma i efektivnog liderstva ima smisla jer je dobar lider emocionalno stabilan – suprotno neuroticizmu.
Odnos između savesnosti i vođstva je složeniji. Savesni pojedinci uglavnom su dobri zaposleni jer su sistematični i pažljivi u svom poslu. Oni obraćaju veliku pažnju na detalje i osećaju obavezu da obave stvari. Ovo može pomoći kada su na rukovodećim pozicijama jer su temeljni u analizi situacija i kada razmatraju različite pravce delovanja.
Sa druge strane, preterana savesnost može dovesti do toga da lideri provode previše vremena analizirajući, što bi ih moglo paralizovati.
Otvorenost prema iskustvu je pozitivno povezana sa liderstvom jer je povezana sa preuzimanjem rizika, fleksibilnošću u pogledu pravaca delovanja, inkluzivnošću i kreativnošću i inovativnošću.
Lideri sa visokim stepenom otvorenosti imaju tendenciju da dovedu druge u proces donošenja odluka i podstiču razmenu informacija, kao i da pozdravljaju različita gledišta. Kao što možete zamisliti, ova osobina je posebno važna za lidere u organizacijama koje cene inovacije, kao što su startap kompanije.
S druge strane, lideri koji su manje otvoreni mogu se dobro ponašati u “rutinskim” organizacijama.
U jednoj studiji, uspešni lideri u proizvodnom i bezbednosnom sektoru (npr. policijski posao, vojska) su imali tendenciju da budu manje otvoreni.
Jedna stvar koju treba imati na umu je da su odnosi između ličnosti i vođstva složeni, a ličnost nije sudbina. Važno je da efektivno vođstvo uključuje sticanje složenih veština u komunikaciji, upravljanju odnosima i donošenju odluka.
Iako osobine ličnosti mogu nekome dati blagu prednost (zamislite da su ekstraverti bolji pregovarači jer provode toliko vremena u interakciji sa drugima), to je zaista potpuniji skup veština koji pokreće dobro vođstvo.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
