Proslavljajući „ružnoću“ tokom poslednjih 140 godina, italijanski grad Piobiko postao je poznat po tome što je svetska prestonica ružnih ljudi.
Smešten u dolini između Apenina i Jadranskog mora u centralnoj Italiji, Piobiko je simpatičan srednjovekovni grad prepun velikih kamenih zgrada i okružen bujnim šumama. Ali uprkos svojoj savršenoj slici, ipak je najpoznatiji po „ružnoći“ svojih ljudi.
Od 1879. godine u ovom gradu od 2.000 ljudi postoji “Klub ružnih”, udruženje čiji članovi veruju da je osoba dobra ili loše, a ne lepa ili ružna. Tokom generacija, ono što je započelo kao utopijska ideja procvetalo je u svetski pokret. Danas, takozvano Svetsko udruženje ružnih ljudi broji više od 30.000 članova.
Udruženje je prvobitno zamišljeno kao služba za provodadžisanje. Kako je evoluiralo, njegova misija da služi kao podsetnik društvu da je unutrašnja lepota važnija od nečijeg fizičkog izgleda došla je do izražaja.
Godine 2007. stanovnici ovog interesantnog gradića su na gradskom trgu otkrili statuu posvećenu ružnim ljudima.
Danas je veoma lako pridružiti se ovom klubu. Stariji članovi vrše procenu i rangiraju „ružnoću“ potencijalnih članova od specifične do izuzetne ružnoće. Ipak, članovi grupe nisu nužno ružni, jer je klub više usredsređen na slavljenje nečije unutrašnje lepote i ne brine o tome šta drugi misle.
Prve nedelje septembra, ljudi iz celog sveta pristižu na proslavu Piobiko festivala ružnih, na kojem članovi biraju predsednika kluba, registruju nove članove i jedu tartufe, palentu i testeninu.
