U nekim prošlim vremenima, kraj novembra i početak decembra bili su rezervisani za tradicionalni svinjokolj na seoskim domaćinstvima. Okupljala se cela porodica, svi su vredno radili, i nakon napornog rada bili snabdeveni svinjskim mesom za gotovo celu godinu. Ipak, ta vremena su bila drugačija, svinja je bilo više, a velikih marketa manje. Postavlja se pitanje, u današnje vreme, kada se na papir baci računica šta sve treba uraditi i platiti, da li se svinjokolj isplati?
Brojke nedvosmileno pokazuju da interesovanje za uzgoj svinja konstantno pada, a posledično – uvoz svinjetine raste. Rezultati popisa poljoprivrede iz 2023. pokazali su da je broj svinja u Srbiji iznosio je 2.263.705, što je 30,7 odsto manje u odnosu na anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za prvih devet meseci ove godine uvezli smo 34.240 tona svinjskog mesa, u vrednosti od 115.810 miliona evra. Po kategorijama uvoza, svrstani su trupovi, polutke (sveži i rashlađeni), butovi, plećke i komadi, sa kostima (sveži), kao i ostalo svinjsko sveže, rashlađeno ili smrznuto meso. Najviše mesa je uvezeno iz Rusije, Španije, Holandije, Mađarske, Austrije, a na listi uvoznika su i Belgija, Slovenija, Danska, Francuska, Rumunija, Irska, Kipar, kao i Kina.
Ipak, onima koji su se spremili za svinjokolj, ove brojke ne znače mnogo, pa je sezona klanja svinja u selima uveliko počela. Oni koji nemaju svoje svinje, a smatraju da je isplativije da se obezbedi meso na ovaj način, kupiće tovljenike, organizovati svinjokolj i spremiti ono što najviše vole.
Zato se ovih dana pitajukakva je ponuda i kolike su cene, upravo zbog toga što se godinama unazad govori o smanjenju broja svinja, niskoj ceni koja ne pokriva troškove proizvodnje i samim tim – slaboj ponudi.
Pa ipak, ukoliko ovih dana krenete u kupovinu u kasapnicu po sveže meso ili suhomesnate proizvode, kulen, švarglu, odlučite se za malo dimljene slanine ili 200-300 grama čvaraka moraćete da pripremite dosta novca. Za mnoge, meso i prerađevine su skupi te misle da je ipak i ove godine, svinjokolj mnogo isplativiji za kućni budžet.
I dok se mnogi žale kako im je kupovina tovljenika veliki izdatak, uz obrazloženje da je živa vaga skupa, sa druge strane, proizvođači insistiraju da su tovljenici čak isuviše jeftini.Objašnjavaju da tov traje, podrazumeva kvalitetnu hranu i svakodnevni rad.
Zvonko Molnar iz Đurđeva trenutno u objektima ima oko 200 svinja. On radi na dva fronta, bavi se svinjogojstvom i ratarstvom. Teško je, posebno zbog toga što je suša dobrim delom uništila rod – stočnu hranu.
– Tovljenici od 130 do 150 kilograma ovih dana koštaju oko 250 dinara po kilogramu. Interesovanje nije baš na zavidnom nivou, ali onaj ko trenutno ima više od 100 tovljenika mora da ih prodaje da bi ubacio novu turu – kaže on.
Uzgajivač svinja Srđan Erak iz Kuzmina godišnje utovi oko 700 tovljenika. Veći deo prodaje klaničarima, a ostatak završi u preradi. Pre nekoliko godina suočio se sa gubicima, pa je baš zbog toga otišao korak napred i pravi suhomesnate proizvode za prodaju.
– Da bi se svinje utovile od 15 kg do 110, 120 kg treba ih hraniti kvalitetnom hranom sedam meseci. Veliki je to posao – kaže on i dodaje da su njegovi proizvodi kvalitetni i da ih stalnim kupcima može lako prodati.
Tovljenike ne prodaje na komad, a suhomesnati proizvodi su namenjeni onima koji ne praktikuju svinjokolj, nemaju uslova za to, a žele prave domaće proizvode.
– Prodajem posredstvom društvenih mreža i mnogo radim na marketingu, ako znam da proizvedem moram znati i da prodam – kaže Erak.
Miroslav Salak iz Đurđeva ovih dana prodaje tovljenike i kaže da je interesovanje kupaca slabo, a cena je 250 dinara po kilogramu.
– Kupci kažu da im je skupo, a mi proizvođači znamo koliko se uloži u tu proizvodnju. Svake godine interesovanje je slabije, neće niko da kolje, mnogi ne vole iznutrice, papke, neće da se prljaju – kaže ovaj poljoprivrednik.
Objašnjava da je svinjokolj veliki i ozbiljan posao kada se tri dana sprema, a tri rasprema.Ipak, domaćinstvo tada za nekoliko meseci ili za čitavu godinu obezbedi meso, mast, slaninu, kobasicu.
Mnogima je, kako kaže, najlakše da kupe u mesari. Jedino starije generacije u selima poštuju ove običaje, jer svinjokolj je daleko isplativiji za one koji imaju uslova za to nego da kupe meso i suhomesnate svinjske proizvode u marketima i mesarama. Recimo, ovih dana najniže akcijske cene mesa u velikim marketima iznose: 790 dinara za kilogram svinjskog buta, 850 dinara za svinjski kare, sveža svinjska rebarca su oko 900 dinara, a dimljena i barena slanina su godinama na ceni.
Prema poslednjem izveštaju STIPS-a, cena prasića i tovljenika je u porastu u mnogim regionima. Tako je cena prasadi težine od 16 do 25 kilograma dostigla iznos od 540 din/kg na stočnoj pijaci u Loznici, što ukazuje na rast cene u odnosu na prethodni period. U klanicama na području južnobanatskog regiona je zbog jako slabe ponude, a povećane tražnje protekle sedmice, došlo do rasta otkupne cene prasadi, težine od 16 do 25 kilograma. Dominirao je iznos od 360 din/kg.
Rast prodajne cene tovnih svinja, težine iznad 120 kilograma, zabeležen je tokom protekle sedmice na pijaci žive stoke u Kraljevu, gde je dominirao iznos od 260 din/kg. U klanicama na području raškog regiona došlo je do rasta otkupnih cena prasadi, od 16 do 25 kilograma, na 360 din/kg, tovnih svinja obe kategorije na 220 do 240 din/kg i krmača za klanje na 200 din/kg.
Osim cena mesa, kada je svinjokolj u pitanju, postoji još jedan problem, a to je – naći umešnog majstora. Naime, mesara, bar onih koji znaju sa ovim da se izbore, nema mnogo, te ih je potrebno mesecima ranije „rezervisati“.
– Mesari se baš traže, zovu svaki dan, ali nema ko. Mi ne možemo da stignemo sve – ukazuje Slaviša Cicović, mesar.
Njegov kolega Rade Daničić kaže da mesari mogu da zarade između 7.000, 8.000 dinara po komadu. Pre upotrebe meso obavezno treba odneti veterinaru na pregled.
– Jedini način zaštite jeste pregled. Pored toga postoje i drugi paraziti, ali ne u toj meri, koji su opasni za zdravlje ljudi, ali prvenstveno je znači pregled svinjskog mesa na trihinelu spiralis, navodi Srđan Brmbota, veterinar iz Požege.
Dakle, treba utoviti svinje, ili kupiti tovljenike, što košta… Treba naći dobrog kasapina, treba nekoliko dana raditi. Na kraju, platiti pregled mesa, i osigurati se da je bezbedno. Ipak, kako se čini, nema toga što će ugasiti tradiciju svinjokolja u našem narodu. Koštalo malo ili mnogo, mi to, jednostavno, volimo. Volimo da se skupi porodica, volimo da sami proizvedemo, volimo da jedemo domaće.
– Ima dosta domaćinstava koja to i dalje rade na tradicionalni način. Ne vole kupovno, vole domaće, organsko, sami gaje svoje svinje, znaju čime ih hrane, znaju kako ih neguju, tako da znaju kako da dobiju pravi kvalitet za sebe i svoju porodicu – za kraj zaključuje Milutin Čolić iz Požege.
