Istraživanja ukazuju da deca razvedenih roditelja imaju veći rizik od razvoda u budućnosti, ali ne bi trebalo pretpostaviti da će budući ljubavni život deteta uvek biti isti kao onaj kod roditelja. Mnoge analize pokazuju da ljudi mogu imati zdrave ljubavne odnose, čak iako su se njihovi roditelji rastali tokom perioda odrastanja. Važno je da roditelji pravilno brinu o detetovom emocionalnom zdravlju tokom razvoda, a psiholozi savetuju nekoliko načina da se najmlađima pomogne tokom ovakvog perioda.
Kako roditelji mogu pomoći detetu tokom razvoda?
Nakon što se brak završi razvodom, mnogi roditelji strahuju da će ljubavni život njihove dece biti sličan njihovom, jer smatraju da su najmlađima pokazali da se konflikti jedino mogu „rešiti“ rastajanjem. Iako je ovakav način razmišljanja razumljiv, nekoliko studija je pokazalo da emocionalni odnos roditelja ne mora uvek uticati na oblikovanje budućeg ljubavnog života deteta.
Nekoliko rezultata je pokazalo da postoji mogućnost „međugeneracijskog prenosa razvoda“ u porodici i da postoji veća verovatnoća da će deca razvedenih roditelja doživeti slične izazove sa partnerima u budućnosti. Srećom, postoje brojni efikasni načini da se ovaj rizik umanji, objašnjava za „Sajkolodži tudej (Psychology Today)“ psiholog i stručnjak za razvode En Gold.
S obzirom da na razvod utiču brojni faktori (socioekonomski status, kvalitet braka, obrazovanje, zarada…), teško je zaključiti da će razvod roditelja definisati ljubavne odnose koje će deca imati kada odrastu, tako da treba imati u vidu da mnoga deca razvedenih roditelja mogu biti srećna i zadovoljna svojim emocionalnim životom.
Šta podrazumeva rizik od „naslednog razvoda“
Deca koja odrastaju u porodici u kojoj se roditelji razvode (ili su razvedeni) često mogu biti izložena sukobu između roditelja, različitim vrstama stresa (finansijskom, emocionalnom i psihičkom) i sličnih nestabilnosti. Tada posmatraju svet oko sebe i mogu naučiti nezdravu dinamiku odnosa ili loš način komunikacije. Zbog nedostatka zdravih uzora i primera tokom odrastanja, njihova percepcija o međuljudskim odnosima može biti definisana lošim uspomenama iz detinjstva, koje će potom uticati na njihov ljubavni život.
Neke studije sugerišu da genetika i faktori okruženja (stilovi roditeljstva, nivo sukoba pre i posle razvoda) utiču na „međugeneracijski prenos razvoda“. Pored toga, uticaj mogu imati i individualne karakteristike deteta (temperament, ličnost), kao i društveni, kulturni i verski uticaji tokom njihovog detinjstva.
Važno je da se ne prave široke generalizacije, jer postoji i „dobra strana“ ovakvih iskustava. Na primer, deca čiji su roditelji razvedeni mogu odlučiti da uče iz problema svoje porodice i svesno donose odluke koje će unaprediti njihov sopstveni brak, jer su verovatno svesniji izazova i mogu izabrati drugačiji put.
Kako roditelji mogu izbeći „međugeneracijski prenos razvoda“
Iako ljubavni život deteta može biti nepredvidiv, bez obzira na detinjstvo, važno je da odrasli uvek brinu o emocionalnom zdravlju deteta kada dođe do razvoda u porodici. Pre svega, detetu je potrebno objasniti da su efikasna komunikacija, empatija, emocionalna inteligencija i sposobnost rešavanja konflikta najvažniji za pravilno održavanje međuljudskih odnosa.
Zatim, detetu su uvek potrebni dobri uzori, tako da međusobno poštovanje i ispravna komunikacija moraju biti prioritet, čak i tokom razvoda. Na taj način će najmlađi bolje razumeti razvod, shvatiti da ovakva promena u porodici ne mora biti loša stvar i neće osećati krivicu ili sramotu ako im porodica nije „savršena“. U ovakvim slučajevima, potrebno je da oba roditelja i dalje pokazuju jedinstvo i strpljenje za decu.
Nakon razumevanja situacije, detetu će biti lakše da se nosi sa negativnim emocijama (tuga, frustracija). Na kraju, najvažnije je deci pružiti stabilnost i sigurnost, kako ne bi osećala da je razvod poptuno ugrozio njihov unutrašnji, ali i spoljašnji svet.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
