Ovih dana, više nego ikada, treba da obratimo pažnju na način na koji komuniciramo sa decom
Jedna od vaših glavnih obaveza kao roditelja jeste da usmeravate svoju decu i verovatno ćete smatrati da postoje saveti koji su izuzetno važni. Ali kako možete osigurati da će vaše dete zaista slušati ono što mu govorite?
Većina nas je imala priliku da svedoči kako vršnjaci ili kolege rešavaju situacije na način kojem se divimo, ali nam se lično čini stran.
Kada svojoj deci predstavite bezbroj alternativnih rešenja, uzmite u obzir temperamentne razlike između vas i njih koje bi mogle otežati sprovođenje predloga u delo.
Birajte ton i način
Iako želite da povećate sposobnost svoje dece da isprobaju različita rešenja za rešavanje problema, važno je da rešenja koja nudite nisu ona koja će malo verovatno koristiti – pa makar bila i najbolja.
Možda mislite da postoji jedan optimalan način na koji bi vaša deca trebalo da reaguju u datoj situaciji, posebno ako verujete da bi njihovo drugačije reagovanje podstaklo nekoga da ih maltretira. Iako ste možda u pravu, zapamtite da ste u ovome na duge staze. Ne pokušavajte da date najbolji savet samo u ovom trenutku, već razvijajte u svojoj deci neophodne životne veštine za donošenje dobrih odluka kada možda niste u blizini da utičete na njihove postupke.
Da bi se podstaklo razumno i zdravo preuzimanje rizika, važno je saopštiti da njihovi pogrešni koraci nisu tragedije. Pomozite im da znaju da je vaš cilj za njih – autonomno, promišljeno rešavanje problema o kojem razmišljaju i revidiraju u skladu sa tim.
Način na koji se savet daje često određuje verovatnoću da li će biti iskorišćen.
Pošto većina ne želi da čuje šta radimo pogrešno, način na koji nam se ukazuje na naše mane je krucijalan. Mnoge osobe, kada čuju implikacije da nije bilo mogućnosti za pozitivan ishod zbog njihovih postupaka, osećaju stid ili poniženje.
Čak će i sjajni saveti verovatno biti zanemareni ako su isporučeni sa prizvukom srama, prezira ili podsmeha.
Razmislite da li, nudeći pomoć svojoj deci, kritikujete nešto fiksno u vezi sa njihovim karakterom što će im pomeriti fokus sa korektivnih radnji koje želite da preduzmu i naterati ih da se umesto toga usredsrede na utisak da su razočaranje za vas.
Ne želite da pažnja vašeg deteta bude podeljena između prihvatanja i primene vaših sadašnjih saveta i odbrane njihovih postupaka – prenosi “Psychologytoday.”
Da li osuđujete drugu decu?
Da li ste roditelj koji otvoreno iznosi svoje mišljenje o drugima? Ako je tako, deca će brzo upiti vaše kriterijume za pohvale i kritike. Takođe će saznati šta mislite o njihovim postupcima.
Ovo se zove pomoćno učenje, a roditelji ga često upotrebljavaju, iako nesvesno.
Na primer, ako vaša deca slušaju kako mislite ružno o ljudima za koje verujete da su lenji, oni će znati, kada slučajno sugerišete da ne deluju baš usmereni ka cilju, da su vaše reči šifre za “lenj/a si” i “ta lenjost vam se gadi”.
Kako onda najbolje predstaviti svoje želje?
Za početak, pokušajte da izbegavate reči poput “uvek” ili “nikad” – one su ekstremne i apsolutne, a obično postoje izuzeci koji takve izjave čine neistinitim.
Takođe, ako znate razloge zbog kojih je manje verovatno da će vaše dete prihvatiti savet, dobra je ideja da se pozabavite tim razlozima od samog početka. Na primer, ako se plaše da potkopavate njihovu autonomiju, onda budite jasni da to nije vaša namera. Ovo pomaže da se razbiju sve pogrešne percepcije o tome zašto im nudite smernice.
Ako želite da vaša deca razmotre druge opcije, razmislite o nežnim pitanjima poput ovih: “Šta je tvoj cilj?”, “šta se nadaš da će se dogoditi?”, itd …
Ne zaboravite da pitate dete da li je uspelo u cilju, ali ne u obliku rečenice “Da li si me poslušao/la”?, već “Da li mogu još nekako da ti pomognem?”.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
