Odlaskom u Moskvu predsednik Srbije Aleksandar Vučić niti je bacio „sve karte“ na Rusiju i Kinu, niti se odrekao spoljne politike koja počiva na četiri stuba i vojnoj neutralnosti. pišu „Novosti“.
Odlaskom na obeležavanje osam decenija od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu i susretima sa predsednicima dve moćne svetske zemlje, Vladimirom Putinom i Si Đinpingom, Vučić je dodatno ojačao partnerstvo sa Kremljem i Pekingom, a poruke koje stižu iz dela EU su pretnje „praznom puškom“.
Ovako sagovornici „Novosti“, stručnjaci za međunarodne odnose, sumiraju odlazak šefa srpske države na Dan pobede, što je dovelo do novih pretnji Brisela o mogućim kaznenim merama za Beograd i ocena dela domaće opozicije da će „Vučićevo herojstvo“, kako je Putin nazvao čin predsednika da uprkos pretnjama bude u Moskvi – skupo koštati Srbiju.
Putin je, po završetku velike Parade pobede 9. maja, zahvalio liderima stranih zemalja što su, uprkos pretnjama, ucenama i preprekama došli u Moskvu i istakao da su to „pravi lideri po karakteru, spremnosti da brane svoja uverenja i da su pokazali izuzetnu hrabrost“:
„Njihova odluka da dođu na obeležavanje 9. maja je važan znak solidarnosti u borbi za istorijsku istinu, oko vrednosti zajedničke pobede“, naglasio je Putin u obraćanju medijima, posebno se osvrćući na posete Vučića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i premijera Slovačke Roberta Fica. Šef Kremlja naglasio je da će odnosi Rusije i evropskih zemalja, pre ili kasnije, biti obnovljeni.
Za diplomatu Zorana Milivojevića nema argumenata koji bi išli u prilog tvrdnjama da je Vučić odlaskom u Moskvu i susretima sa Putinom i Sijem napravio zaokret u spoljnopolitičkom kursu Srbije, niti očekuje neke ozbiljne posledice zbog toga što je bio na Crvenom trgu. Vučić je i u razgovoru sa ruskim predsednikom naglasio da je Srbija na evropskom putu, ali da se ne odriče tradicionalnih prijatelja, a Milivojević za „Novosti“ ističe da su naše EU integracije već duže zakočene i da ne vidi čime bi novim mogli da nas kazne:
„Pretnje stižu od tvrde linije u EU, u kojem su baltičke zemlje i severne članice, pojedine evropske političke stranke levice, socijaldemokrate i liberali, i to zbog naših veza sa Rusijom. Recimo, nismo imali primedbe iz Vašingtona ili od Makrona, znači postoji razlika i na tom zapadnom delu, ne misle svi isto. Zalaganje da se Srbija odstrani iz pregovaračkog procesa nema saglasnost u EU, oko toga ne postoji konsenzus među državama članicama, za to pored Mađarske i Slovačke, ne bi bile ni Franucska ni Italija. Ne očekujem bilo kakve posledice ni po Vučića lično, ne verujem da će ga izostaviti sa važnih skupova u Tirani ove nedelje ili da će predsednik Evropskog saveta Antonio Košta da otkaže planiranu posetu Beogradu, kako traže pojedini u EU“.
Milivojević ukazuje da je Vučićev odlazak u Moskvu potpuno na liniji naših državnih i nacionalnih interesa, kao i principa, kada je reč o odnosu prema Drugom svetskom ratu, istoriji, protiv čije smo revizije. Naročito su, ističe, važni razgovori sa dvojicom od trojice najmoćnijih ljudi na planeti, Putinom i Sijem:
– Oni pokazuju da postoji značajan međunarodni položaj Srbije. Dobili smo garancije oko pitanja od posebnog značaja za nas, podršku za naš suverenitet i teritorijalni integritet, KiM, oko naših principa vojne neutralnosti i političke nezavisnost, iskazana je podrška i vlastima i unutrašnjoj stabilnosti Srbije. Tu je i pitanje ekonomije, koja je bila važna tema razgovora Vučića i sa Putinom i sa Sijem, posebno oko gasa i energetike, što je važno i za privrednu i za političku stabilnost, kao i nastavak razvoja naše zemlje.
Poruke koje je izneo kineski predsednik Milivojević „čita“ kao očigledan znak da Peking vidi Srbiju kao ključnog partnera na ovim prostorima:
„Poruke o daljem jačanju bilateralnih odnosa, međusobnoj koordinaciji, podršci na globalnom planu, o tome da je Kina adresa na koju možemo da se obratimo u svakom trenutku predstavljaju rezultate od kapitalnog značaja.“
Naš sagovornik navodi da Vučić „nikakve karte nije bacio na Rusiju i Kinu, ni više ni manje nego što je to bilo pre odlaska u Moskvu“:
„To je besmislena teza. Nema promene spoljne politike Srbije. Put u Rusiju samo je produbljenje odnosa u sferama u kojima postoji obostrani interes, Vučić je tamo otišao sa pozicije da imamo strateško partnerstvo sa dve velike države. Time nismo doveli u pitanje strateško partnerstvo koje imamo sa Francuskom, niti odnose sa Nemačkom, Italijom, EU… Pretnje oko odlaska u Moskvu samo imaju veze sa političkim uslovom, da Srbija promeni svoj stav oko sankcija Rusiji, za šta apsolutno nemamo interes. I da Vučić nije išao u Moskvu, tražili bi da uvedemo sankcije Rusiji.“
Istog stava je i dr Sanja Arežina, stručnjak za međunarodne odnose i autor knjige „Kina u Evropi“, koja za „Novosti“ kaže da ni Vučić ni Srbija ne odustaju od svoje spoljne politike oslanjanja na četiri stuba – SAD, EU, Rusija i Kina:
Sastanci u Moskvi su protekli dobro, naglašeno je da Srbija nastoji da održi dobre odnose sa Rusijom i Kinom. Mi smo jedina evropska država koja se nije priključila sankcijama Moskvi i u ovom kontekstu resetovanja odnosa Rusije i SAD, Srbija može da posluži kao most izgradnje odnosa Istoka i Zapada. Kineski predsednik je izašao u susret nekim molbama koje je uputila srpska strana, oko daljih investicija u pčinjski i jablanički okrug, u fabriku „Simpo“, a posebno oko izgradnje fabrike vozova u našoj zemlji, što je za nas značajno jer takva proizvodnja danas ne postoji u Evropi.
