Litijum predstavlja ključnu komponentu u proizvodnji litijum-jonskih baterija koje napajaju mnoge moderne uređaje, električna vozila i sisteme obnovljive energije i kao takav predstavlja rudu budućnosti.
S obzirom da se naša država nalazi na 11. mestu u svetu sa 1,2 miliona tona najlakšeg metala u svojim resursima, dolazimo do zaključka da će Srbija biti globalni igrač u pogledu eksploatacije ove rude.
Procene sa sajta worldpopulationreview.com možete videti na sledećem linku.
Prema istraživanju i analizi Geološkog topografskog instituta Sjedinjenih Američkih Država, Srbija na prostoru Evrope zauzima treću poziciju iza Nemačke i Češke koje imaju 2,7 miliona tona i 1,3 miliona tona litijuma.
Međutim, bez obzirom na zalihe koje se nalaze u Evropi, Stari Kontinent u potpunosti zavisi od uvoza ove rude i ukoliko ubrzanim tempom ne uđe u eksploataciju i istraživanje ove rude, neće spremno dočekati novu epohu u pogledu obnovljivih izvora energije.
Nemačka ne gubi vreme
Kompanija Vulcan Energy je u aprilu ove godine objavila početak proizvodnje prvog litijum hlorida u svom pogonu za ekstrakciju u Nemačkoj koristeći geotermalnu energiju, što je suštinski korak ka proizvodnji litijum hidroksida za baterije.
Predstavnici ove kompanije najavljuju do kraja 2026. godine izgradnju velikog industrijskog postrojenja sa očekivanom godišnjom proizvodnjom od 24.000 tona litijum hidroksida, što je ekvivalentno 500.000 električnih vozila.
Češka leži na zakopanom blagu
Najveće evropsko nalazište litijuma se nalazi u Češkoj, tačnije ispod malog sela Činovca koje se nalazi oko 100 kilometrara severozapadno od Praga.
Češki premijer Petr Fiala je izjavio da je litijum ključna sirovina za e-mobilnost, posebno za skladištenje baterija.
Zbog toga Češka ubrzano radi na projektima vezano za rudarenje i ekstrakcija litijuma bi po procenama trebalo da startuje 2026. godine.
Najnovija studija izvodljivosti pokazala je da se u Činovcu godišnje može izvući 2,25 miliona tona rude, što bi omogućilo proizvodnju nešto manje od 30.000 tona litijum hidroksida, a to je po sadašnjim procenama dovoljno za proizvodnju skoro milion litijum-jonskih akumulatora za automobile na godišnjem nivou.
Francuska kreće u iskopavanje 2028. godine
Francuska kompanija Imerys je nedavno objavila da će 2028. godine početi sa iskopavanjem litijuma u departmanu Alijer.
Procena vodećih ljudi iz ove kompanije jeste da će se ostvariti godišnja proizvodnja od 34.000 metričkih tona litijuma tokom narednih 25 godina, što bi omogućilo da oko 700.000 vozila bude opremljeno litijum-jinskim baterijama.
Finska je spremna već od 2025. godine
Finska kompanija Keliber Oy koja je specijalizovana za rudarstvo razvija projekat u zapadnoj Finskoj sa ciljem dostizanja proizvodnje od 15.000 metričkih tona litijum hidroksida godišnje, počevši od 2025. godine.
Položaj Srbije u Evropi u pogledu litijuma
S obzirom da se naša država nalazi na 11. mestu u svetu sa 1,2 miliona tona najlakšeg metala u svojim resursima i da se nalazimo odmah iza Češke i Nemačke na tlu Evrope po rezervama ove rude, dolazimo do zaključka da je Srbija nezaobilazna kada je o ovoj temi reč.
Međutim, deo opozicije i profesionalnih aktivista je i ovu temu, kao i bezbroj drugih zloupotrebio u dnevno političkim borbama protiv vladajuće Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića.
Ne konsultujući struku i bez javne i stručne rasprave, deo opozicije je krenuo u jednu stravičnu kampanju protiv litijuma, šireći paniku kako će cela Srbija biti otrovana ukoliko do eksploatacije litijuma dođe.
Ono što je činjenica jeste da ekološki izazovi postoje, ali zato postoji struka, kao i zakoni i standardi naše države i Evropske unije koji moraju da se poštuju.
Između ostalog, postoje primeri dobre prakse u svetu na koje naša država svakako treba da se ugleda.
Ono što ohrabruje vezano za eksploataciju litijuma u Srbiji, jeste najava države da će se otvarati proizvodni pogoni za preradu litijuma u kojima se proizvode gotovi proizvodi u vidu litijumskih baterija, kao i fabrike električnih automobila.
Na taj način litijum može da doprinese dugoročnom razvoju i enermnom ekonomskom rastu u Republici Srbiji.
Složićete se, ovaj put samo i isključivo od naše pameti zavisi.
Pročitajte još:
