Da li je čovek sličniji voćnoj mušici ili banani – odgovor se krije u DNK

DNK je naš genetski materijal i nosi sva uputstva iz generacije u generaciju, a čuva se u jezgru – specijalizovanom i zatvorenom delu naših ćelija. Sada postoji oko 3 miliona njegovih baza u našem genomu, a tokom evolucije, ljudi su izgubili preko 500 kodova. 

„Priroda je veoma pametna, prenosi šifru svih živih bića. Niko o tome nije govorio, nije razumeo, nije znao. A danas ga čitamo“, rekao je Mihail Kovalčuk, predsednik Nacionalnog istraživačkog centra „Kurčatovski institut“.

Sada se, na osnovu čitanja genoma, zna za bolesti kojima su podložniji određeni narodi. Tako se saznalo da je u Japanu više od polovine smrtnosti usledilo od raka želuca. Multipla skleroza je deset puta češća u Orkniju u Škotskoj, a u SAD, starosedeoci i Afroamerikanci pate od sistemskog eritematoznog lupusa.

Na prvi pogled, razumevanje DNK može izgledati pomalo zastrašujuće, ali istraživanje osnove ljudske prirode ima i svoje zabavne momente.

Ako biste sakupili DNK sadržanu u jednoj ćeliji i razvukli je, bila bi duga preko dva metra!Kako bi se ovaj lanac uklopio u ćeliju, mora da se se kompenzuje, pakuje i presavija mnogo puta kako bi se konačno smestio u prostor od milionitog dela metra.
Svaki put kada se ćelija podeli na dva dela (što može biti čak i svakih 4-8 dana u nekim organima kao što je crevna sluznica), ceo genetski lanac u svakoj ćeliji se tačno kopira, praveći manje od jedne u milion grešaka u kopiranju (mutacije). Tako se naše genetske informacije čuvaju.
Uprkos svim genetskim razlikama među ljudskim bićima koje objašnjavaju razlike u tome kako izgledamo, ponašamo se ili smo podložni bolestima, ljudi su 99,9 posto identični u svom genetskom sastavu. Od 3 milijarde parova baza u ljudskom genomu, samo 0,1 posto je karakteristično za naše biće.
Naša DNK bi se mogla protegnuti od Zemlje do Sunca i nazad 600 puta. Ako se odmotaju i povežu zajedno, lanci u svakoj od naših ćelija biće dugi oko 2 metra. Sa 100 triliona ćelija u vašem telu, to znači da ako se sva vaša DNK stavi od kraja do kraja, ona bi se protezala preko preko 170 milijardi kilometara. To su stotine povratnih putovanja do Sunca!
Oko 8 posto ljudske DNK se sastoji od prastarih virusa koji su inficirali naše pretke.
Ako neko dobije transplantaciju koštane srži, krv može da sadrži DNK davaoca, ali pljuvačka i kosa sadrže „originalnu“ DNK.

Ko nam je „najbliži“ rod u životinjskom svetu

Genetika ima i svoje zanimljiva istraživanja, a jedno od njih je i upoređivanje ljudske sa ostalim vrstama. Istraživači su analizirali gene dve vrste žirolikih crva sa Havaja i iz Atlantskog okeana, a ova studija je objasnila evoluciju ždrela kod ovih životinja, tokom koje oni filtriraju morsku vodu i tako unose hranu. Ti njihovi proseci su evoluirali u škrge, a onda u ždrelo kakvo ima i čovek. Ipak, ovi crvi nisu jedina stvorenja sa kojima čovek deli veliki procenat gena. Evo još nekih vrsta:

Šimpanze – 98 posto
Mačke – 90
Psi – 84
Krave – 80
Miševi – 75 posto
Zebe (vrste ribe) – 73
Voćne mušice – 60
Banane – 50 posto
Pčele – 44
Kvasac – 26 posto

Pročitajte još:

Trik će vas oduševiti: Zašto bi papirni ubrus trebalo staviti u frižider?

U svakoj kuhinji mogu se naći papirni ubrusi koji su veoma korisni kako za brisanje, tako i kad je prženje u pitanju, gde efikasno mogu upiti višak ulja. Međutim, iskusnije domaćice znaju za još jednu namenu. Ako želite da produžite svežinu povrća, papirni ubrus će vam u tome pomoći. Sve što treba da uradite jeste […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.