Izvoz borovnice u 2023. godini iznosio je nešto više od 33 miliona evra, a posle potpisivanja sporazuma sa Kinom domaći proizvođači imaju šanse da na ovom voću ostvare veću zaradu plasmanom na jedno od najvećih tržišta na svetu bez carine.
Svetsko tržište je nedovoljno snabdeveno ovim voćem, što je povećalo interesovanje voćara za gajenje borovnica u Srbiji.
Procenjuje se da je pod zasadom borovnice u našoj zemlji trenutno oko 3.000 hektara. Ubedljivo najviše je zastupljena sorta djuk.
– Kada govorimo o prinosima u proizvodnji, kvalitetu plodova, prodajnim cenama i naplati, rezultati su u rasponu „od sjaja do očaja“, pogotovo u poslednje tri sezone kada svi traže opravdanja u ratnim dešavanjima u Ukrajini. Zato se i postojeći proizvođači i potencijalni investitori u nove zasade pitaju gde je perspektiva u izboru gajenja borovnice u Srbiji. Jer, sve do pre nekoliko godina bilo je samo 100 hektara – objašnjava u razgovoru za Biznis.rs agroekonomista Branislav Gulan.
Kada je reč o ceni, trebalo bi reći i da borovničari u Španiji i Poljskoj za organsku borovnicu dobijaju šest ili sedam evra po kilogamu, a mi za konvencionalni sistem sadnje imamo nešto nižu cenu.
– To znači da imamo dobru poziciju kada je reč o samoj ceni. Na osnovu dugogodišnjih istraživanja svetskog tržišta voća stručnjaci procenjuju da će se već od 2030. godine borovnica svrstati među najtraženije voćne vrste. Dakle, ko ove ili narednih godina sadi nove ili proširuje stare plantaže, može očekivati krajem ove deceneije da će mu plantaže ući u puni rod, taman kada se i prognozira porast tražnje, ali i pun izvoz u Kinu – ističe Gulan.
Borovnica iz Srbije je za kratko vreme postala lider u ovom delu Evrope osvojivši tržišta Francuske, Španije, Nemačke, Engleske, ali i Rusije i Japana, gde je najčešće plasirana. Da bi stigla do Kine najveći problem je transport, jer do tamo ne može da se prenosi brodom. Borovnica se transportuje u svežem stanju, i problem predstavlja to što ne može dugo da stoji u hladnjači.
Branislav Gulan kaže da ima sorti voća koje mogu da izdrže u hladnjačama po dva meseca, ali borovnica ne, tako da je transport avionom jedina opcija za Kinu. To moraju biti specijalna pakovanja koja moraju da se rashlade do određene temperature, a onda palete zaštite termo ćebadima.
– Mi radimo na tome da dobijemo informacije, kako bismo se pripremili za izvoz – kaže Gulan.
Cena za kilogram borovnica je već nekoliko godina stabilna i prodaje se za oko pet evra za kilogram.
Jedina prepreka većoj proizvodnji je podizanje novih zasada koji iziskuju veliko ulaganje. Za jedan hektar borovnice potrebno je uložiti od 20.000 do 100.000 evra. Sama sadnja, okopavanje, iskopavanje bunara košta oko 20.000 evra. Zatim navodnjavanje, akumulacija zemljišta za zagrađivanje, pripremanje zemljišta, protivgradna mreža i druge stvari potrebne za čuvanje roda koštaju još toliko.
Borovnice se u Srbiji najviše gaje na šumskim područjima u podnožju brda, gde je zemljište tresetno. Najpoznatije plantaže nalaze se u okolini Lajkovca, ali i u celoj Šumadiji, gde je nadmorska visina u rasponu od oko 120 do 550 metara, pa i do 760 metara, kao i u okolini Zlatibora.
Borovnica je voće koje može da rađa tri decenije. Prskanje roda i zaštita od biljnih bolesti obavlja se samo u ranoj fazi života biljke, i to pre cvetanja. Proizvodnja se štiti i produžava sistemima za navodnjavanje, protivgradnim mrežama i drugom opremom koja bi produžila dugovečnost i sačuvala plod od vremenskih nepogoda.
Pročitajte još:
