U ne tako dalekoj prošlosti, vođa sirijskih pobunjenika Abu Mohamed al-Golani nosio je dugu neurednu bradu, turban u stilu džihadista i izgledao je kao da ide na audiciju za ulogu mladog Osame bin Ladena.
Međutim, čovek koji je u nedelju srušio režim Bašara al Asada danas izgleda kao sasvim drugačija figura. Poput političkog kameleona, nosi zelene košulje u stilu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ili elegantne blejzere, a brada mu je uredno podšišana, piše Politico.
Čak je nedavno odustao od svog “ratnog imena” i vratio se korišćenju pravog koje glasi, Ahmed Husein al Šara.
Sada se nameće pitanje koliko je ovo preobraženje ubedljivo i da li Sirijci treba da budu zabrinuti što je čovek, koji je nekada položio zakletvu Al Kaidi, sada najmoćniji u njihovoj zemlji i spreman da igra glavnu ulogu u tranziciji sa 54-godišnje autokratije dinastije Asad. Mogao bi čak i da se nađe na čelu države.
Mnogi se takođe pitaju da li mogu verovati novom imidžu propalog studenta medicine koji je postao salafista, ili je cela priča o toleranciji varka.
To su pitanja sa kojima se takođe susreću zapadni lideri i zvaničnici dok planiraju svoje sledeće korake. Francuska i Nemačka su odmah pristale da rade sa sirijskim opozicionim grupama koje su preuzele vlast u Damasku, dok SAD i Britanija razmatraju da li da uklone Hajat Tahrir al-Šam (HTS), glavnu pobunjeničku islamističku frakciju predvođenu Al Golanijem, sa liste terorističkih organizacija.
Za sada, svi gledaju i čekaju, “sklapajući kockice” o tome ko je zapravo Al Golani i šta je budućnost Sirije sa HTS-om: inkluzivna, demokratska, koja obuhvata sve raznolikosti zemlje, njene verske sekte i etničke manjine, uključujući hrišćane, alavite, Druze i Kurde; ili islamistička država koja tlači manjine i uzdiže sunitsku većinu? Postoji mogućnost i da bude negde između.
Znak zrelosti ili maskenbal?
Al Golani (42) je u prvim izjavama, tokom ulaska HTS-a u Damask, pokušao da umiri strahove. U intervjuu za CNN, on je probao da se distancira od svoje ekstremističke prošlosti, svojih veza sa Al Kaidinim vođom Abu Musabom Al Zarkavijem i ozloglašenim emirom Islamske države (IS) Abu Bakarom Al Bagdadijem, i njegovog ratnog iskustva u Iraku, gde su ga Amerikanci držali u zatvoru.
“Osoba u svojim dvadesetim će imati drugačiju ličnost od nekoga u tridesetim ili četrdesetim, a svakako nekoga u pedesetim. To je ljudska priroda“, rekao je on.
On je insistirao da manjine nemaju čega da se plaše, tvrdeći da se za kršenje njihovih prava tokom vladavine HTS-a enklavom Idlib poslednjih osam godina, mogu okriviti “određenei pojedincei tokom perioda haosa, ali smo se pozabavili ovim pitanjima”.
“Niko nema pravo da izbriše drugu grupu. Te sekte koegzistiraju na ovim prostorima stotinama godina i niko nema pravo da ih eliminiše“, dodao je on.
Tokom vikenda, drugi komandant pobunjenika, Anas Salkadi, pojačao je ovu poruku tolerancije, rekavši sirijskoj državnoj televiziji: “Naša poruka svim sektama u Siriji je da je Sirija za sve”.
Međutim, postoje i znaci upozorenja kaže Edmund Husain, viši saradnik u Savetu za spoljne poslove i viši savetnik bivšeg britanskog premijera Tonija Blera od 2014. do 2017. Ostaje mnogo toga zagonetnog u vezi sa Al Golanijem, rekao je Husein za Politico.
“Ne znamo, ne možemo čak ni da proverimo gde je rođen. Neki kažu Saudijska Arabija, a drugi polažu pravo na Deir al-Zor u Siriji. Još gore, ne znamo koliko je Amerikanaca i Arapa ubio kao komandant Al Kaide. Svi razgovori u Vašingtonu o uklanjanju njega i njegove grupe (sa liste terorista) su ishitreni i opasni. Njegove prve izjave o pluralizmu i inkluziji su ohrabrujuće. Hajde da vidimo tu politiku na delu, ali sam skeptičan da će on i njegov pokret radikala ispuniti očekivanja harmonične Sirije“, rekao je on.
Kada ne priča za CNN Golani hvali mudžahedine
Al Golanijev izbor čuvene džamije Umajad iz 7. veka u Damasku za lokaciju pobedničkog govora, nakon što je Asad pobegao iz Sirije u Rusiju, nije prošao nezapaženo. Mogao je da izabere neko sekularno mesto, ali nije. Iako je kritikovao “širenje sektaštva“, povezao ga je isključivo sa šiitima i Iranom. Takođe nije pominjao umerenost, inkluzivnost i pluralizam, kao u intervjuu za CNN, već je pričao o trijumfu sunita.
“Ova pobeda, braćo moja, je pobeda za ceo islamski narod. Ova pobeda je rođena od ljudi koji su čamili u zatvoru, a mudžahedini su im pokidali lance“, rekao je on.
Ti mudžahedini nemaju mnogo zajedničkog sa sekularnijim i umerenijim ličnostima koje su bile javno lice pobune protiv Asada, a “prodemokratski sirijski aktivisti” brinu šta HTS sprema za zemlju.
Basam al Kuvatli, predsednik sirijske liberalne stranke Ahrar, strahuje da će zapadne sile ponoviti greške iz prošlosti, dajući prednost stabilnosti u odnosu na demokratiju.
“Čak je i Asad, pre revolucije, bio viđen kao dobar partner“, rekao je on. „Al Golani je pragmatičan, što je dobro i nije loše. Ali on igra igru, u suštini, sa manjinama. Nažalost, mnogi zapadni mediji se fokusiraju samo na manjine i on bi mogao biti inkluzivan, ali nije jasno u kojoj meri“, rekao je on
Najveća briga Kuvatlija je da Sirija neće krenuti ka pravoj demokratiji pod Al Golanijem.
“Nisam video u istoriji mnogo lidera iz vojske koji su preuzeli vlast voljni da je se lako odreknu. Ne očekujem ništa drugačije. Činjenica da je jednostrano imenovao premijera šalje veoma snažan signal da se ponaša kao jedini lider. U osnovi se ne nadam inkluzivnom procesu. I brine me da će međunarodna zajednica požuriti da prizna novu vladu u ime stabilnosti i nade da će vratiti izbeglice, što će značiti da će biti izgubljen podsticaj da budemo inkluzivniji“, dodao je on.
Krvava istorija sukoba između pobunjenika
Sirijski “prodemokratski umereni” pokreti ne mogu da zaborave vreme kada se Al Golani prvi put proslavio u haotičnoj ratom razorenoj severnoj Siriji, gde je bio poslat da uspostavi Džabhat al-Nusru, sirijski ogranak Al Kaide.
Njegova grupa je u početku održavala savez sa Al Bagdadijevom Islamskom državom i nastojala je da sporove reši posredovanjem. Ali Al Golani se sve više udaljavao od ideologije transnacionalnog džihada i počeo svoju borbu više da predstavlja kao islamističku. U jednom intervjuu 2014. rekao je da želi da Sirija bude uređena islamskim zakonom i naglasio da će biti malo prostora za alavite, šiite, druze i hrišćanske manjine u zemlji.
U međuvremenu, Al Nusra i ID su počele da se sukobljavaju, dok su se borile za prevlast, pri čemu su obe frakcije vršile atentate na lidere rivala. U toj atmosferi gde se često menjaju strane i izbijaju manji sukobi, koju je stvorio brutalni rat u Siriji, mnoge pobunjeničke grupe koje se suprotstavljaju i ID-u i vlasti u Damasku počele su da smatraju da je Al Nusra nešto poput umerene sile. Za ove pobunjeničke frakcije, Al Nusrina džihadistička ideologija bila je sekundarna u odnosu na borbu protiv Asada, a Al Golani je svoju disciplinovanu i vojno efikasnu grupu pozicionirao kao neophodnog saveznika.
Pritom Al Nusra je nastavila preteću retoriku prema Zapadu. U izjavi iz 2014, al-Golani je upozorio američke i evropske civile: “Vaši lideri neće jedini platiti cenu rata, vi ćete platiti još veću cenu. Ukoliko vazdušni napadi u Siriji ne prestanu i Amerika se ne povuče sa Bliskog istoka, Al Kaida će preneti bitku u vaše domove“.
Godine 2016, Al Golani je prekinuo veze sa Al Kaidom i preimenovao svoju grupu Džabhat Fateh al-Šam u Sirijski osvajački front. Činjenica da je Al Kaida mirno prihvatila ovaj raskid, bez osude, izazvala je sumnju kod nekih da je Al Golani ubedio nadređene džihadiste da bi diskretnija, postepena strategija mogla biti prikladnija u Siriji. Drugi smatraju njegovo ograđivanje dokazom političke veštine.
Bilo kako bilo, Al Golani je uspevao da uspostavi sve jaču kontrolu nad fragmentiranim militantnim grupama i konsoliduje svoju vlast u Idlibu, ponovo “rebrendirajući” i nazivajući svoju frakciju Hajat Tahrir al-Šam (HTS), Organizacija za oslobođenje Sirije. U pobunjeničkoj enklavi Idlib kojom je vladao, grupa je počela da ublažava svoje stavove prema hrišćanskoj i manjini i Druzima. Nakon što je zauzeo Alep, Al Golani je obećao hrišćanima da će biti bezbedni, a gradske crkve su nastavile da funkcionišu nesmetano.
Opasna tranzicija
Pitanje je da li su Al Golani i HTS zaista ostavili iza sebe ekstremističke korene.
“Postoje, naravno, akutni rizici. Za Evropljane je dramatična transformacija značila dobrodošli šok, ali i duboku neizvesnost. Već se pojavljuje zabrinutost o tome šta sledi, uz strahove u vezi sa islamističkom prirodom HTS-a i perspektivom novog haosa, nasilja i fragmentacije usred moguće sporne tranzicije“, rekao je Džulijen Barns-Dejsi iz Evropskog saveta za spoljne odnose.
Barns-Dejsi takođe smatra da je “HTS je možda najjasniji primer da Sirijci internalizuju užasnu cenu rata”.
“Ublažili su svoju ideološku poziciju, raskinuli sa Al Kaidom i posvetili su se inkluzivnom procesu koji štiti prava svih Sirijaca, što je pokazano početnim uverljivim pristupom manjinama u zemlji”, rekao je on.
Ipak, drugi su oprezniji. Oni se plaše da je HTS upravo prošao kroz “kozmetičku transformaciju”, zamenivši odeću, ali ne i ono što je ispod, militantno islamističko srce. Bivši američki diplomata Alberto Fernandez smatra da je poverenje u Al Golanija i HTS-u “izuzetno nalik čuvenoj šali Oskara Vajlda o drugim brakovima kao trijumfu nade nad iskustvom“.
