BRISEL – Velike investicije znače da Evropa povećava svoju borbenu gotovost dok Vašington napušta decenijske transatlantske bezbednosne garancije.
To navodi Dojče vele koji objašnjava šta je „ratna ekonomija“ i šta su preduslovi za njeno uvođenje u Evropi?
Ne postoji zvanična definicija „ratne ekonomije“, ali postoje mnogi pokazatelji. Ratna ekonomija znači da je država mobilisala svoje resurse, proizvodne kapacitete i radnu snagu da podrži vojnu pripremu i proizvodnju uoči rata ili tokom njega. Najočiglednija ekonomska promena je pomeranje industrijske proizvodnje sa potrošačkih dobara na oružje, municiju i drugu vojnu opremu.
Pored tradicionalnog vojnog hardvera, moderno oružje zahteva ulaganja u tehnologiju i digitalne usluge poput softvera, analize podataka, satelitskih sistema i pouzdanog interneta, kaže Peni Nas, stručnjakinja za javnu politiku u američkoj organizaciji Nemački Maršalov fond.
Da bi se svim tim upravljalo, povećava se centralizovana državna kontrola neophodnih industrija i preraspodele resursa. Ova kontrola omogućava vladama da daju prioritet i preusmerene sirovine na industriju i robu koje su povezane sa ratom. Druge stvari kao što su gorivo ili hrana mogu se racionisati da bi se dao prioritet vojsci.
Ko ima koristi od ratne ekonomije?
„U pravoj ratnoj ekonomiji, svi elementi društva su preorijentisani na odbranu otadžbine“, kaže Nas. Ova preorijentacija je skupa i obično postoji veliko povećanje državne potrošnje da bi se sve to platilo. To može dovesti do većeg zaduživanja, inflacije, povećanja poreza i manje novca za socijalne izdatke.
Armin Štejnbah saradnik briselskog analitičkog centra za ekonomiju Brojgel i profesor na poslovnoj školi HEC u Parizu tvrdi da su veliki dobitnici kompanije usredsređene na vojne proizvode, digitalne tehnologije, informacije i obaveštajne poslove, farmaceutsku i medicinsku tehnologiju.
„Okretanje ratnim ekonomijama može biti katalizator naučnog i tehnološkog napretka“, rekao je Štajnbah za DW. „Novi komunikacioni sistemi, mlazni motori, radari, obaveštajni napredak donose korist — i ove tehnologije utiču na druge industrije.“
Prelazak na ratnu ekonomiju
Prelazak sa civilne na ratnu ekonomiju može se desiti polako ili brzo u zavisnosti od situacije. Tokom Drugog svetskog rata, Nemačka je imala prednost zato što je znala da će da napadne i radila je na pripremama. SAD, Velika Britanija i drugi saveznici su zakasnili sa odgovorom pa su morali grozničavo da ga traže.
Danas su Rusija i Ukrajina u sličnim situacijama. Rusijaje značajno povećala vojnu potrošnju, pojačala proizvodnju dobara namenjenih vojsci i uvela kontrolu kapitala kako bi usporila odlazak novca iz zemlje. Inflacija je porasla, a vlada je povećala javnu potrošnju kako bi održala civilnu ekonomiju.
Siromašnija Ukrajina je u mnogo goroj situaciji. Pošto je Ukrajina ta koja je napadnuta, bori se za opstanak i ulaže mnogo više u ratne napore. Ukrajina danas troši 58 odsto svog budžeta na vojne izdatke, primetio je Štajnbah.
Poput Rusije, Ukrajina je mobilisala ljudstvo, što je mnoge iskusne radnike izbacilo iz tradicionalne proizvodnje. Na zahtev vlade, mnoge fabrike su preuređene za proizvodnju oružja i municije.
Druge zemlje u režimu ratne ekonomije
Postoji niz drugih zemalja koje su u određenoj meri u režimu ratne ekonomije zbog vojnih sukoba koji su u toku. Među njima i Mjanmar, Sudan i Jemen, gde besne građanski ratovi. Sukobi u Izraelu, Siriji, Etiopiji i Eritreji takođe su doveli do ekonomskih poremećaja jer se tamošnje vlade fokusiraju na vojne napore.
Izrael je povećao svoje izdatke za odbranu. Mnogi radnici su regrutovani da se bore te su tako izbačeni sa civilnog tržišta rada. Da bi to platila, vlada je povećala porez na dodatu vrednost (PDV), cene komunalnih usluga i porez na imovinu.
Evropska unija je spremna da se ponovo naoruža
EU se nedavno pokrenula zbog slabljenja podrške SAD Ukrajini, NATO i Evropi uopšte. Posle decenijske američke podrške Evropi, američka administracija pod Donaldom Trampom približava se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. To je posebno zabrinulo evropske države koje su se pouzdale u transatlantske bezbednosne garancije.
Članice NATO — od kojih su 23 deo Evropske unije — jedva su uspevale da izdvoje dva odsto BDP-a za odbranu. Sada se čak ni ovaj procenat ne smatra dovoljnim.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je 4. marta odbrambeni plan „Ponovo naoružati Evropu“ (ReArm Europe). Plan vredan 800 milijardi evra ima cilj da ojača vojne kapacitete EU. On uključuje ukupno 150 milijardi evra zajmova članicama EU.
Pored toga, popuštanje strogih propisa o budžetskom deficitu omogućiće zemljama da troše više, što bi moglo da dovede do još 650 milijardi evra vojne potrošnje u narednih nekoliko godina.
Nemačka spremna da poveća vojna ulaganja
Sa svoje strane, Nemačka je zakoračila na taj teren tako što je 21. marta u Bundestagu odobrila nova budžetska pravila. Ubuduće će vlada biti slobodnija da ulaže u odbranu pošto većina potrošnje vezane za nju više neće biti ograničena pravilima o fiskalnom deficitu. Ovaj korak je bio toliko veliki da je zahtevao promenu ustava zemlje i mogao bi značiti pravi potres za bezbednosnu politiku kontinenta.
Peni Nas veruje da je na evropskom nivou potreban i bolji pristup energiji i više koordinacije, kako bi se izabegla neuklopljenost niza nacionalnih odbrambenih sposobnosti. Zajedničke nabavke i zajedničko istraživanje i razvoj trebalo bi da smanje troškove. „Na političkom nivou, mnogo se govori o povećanju vojnih kapaciteta Evrope, ali je to u veoma ranoj fazi“, objašnjava Nas. „Evropa je krenula sa jake pozicije, sa jakim fiskalnim resursima i proizvodnim kapacitetima“.
