Prodaja vereničkog prstenja, bar u Americi, značajno je opala u odnosu na isto vreme prošle godine. Kolumnistkinja Tajma Belinda Laskomb smatra da je poklanjanje dijamantskog vereničkog prstena otrcan običaj i da su se ljudi konačno osvestili.
Prodaja vereničkog prstenja, bar u Americi, značajno je opala u odnosu na isto vreme prošle godine. „De Birs“, najveći prodavac dijamanata na svetu, kaže da je prodaja neobrađenih dijamanata, koji čine 85 odsto tržišta vereničkog prstenja u SAD, i dalje slaba, a i „Pandora“ primećuje „povećanu neodlučnost potrošača“ u Sjedinjenim Državama za svoje proizvode.
Pojedini ovaj pad prodaje vereničkog prstenja tumače kao posledicu pandemije, dok drugi misle da je to neizbežan pad posle veoma uspešne prethodne dve godine.
Kolumnistkinja Tajma, Belinda Laskomb, autorka knjige Brakologija: Umetnost i nauka kako ostati zajedno (Marriageology: the Art and Science of Staying Together) ipak misli da je poklanjanje vereničkog prstena otrcan običaj i da su se ljudi konačno osvestili.
Tradicija da odluku o venčanju prati veliki sjajni kristal, koji momak poklanja devojci, sa svim prizvucima vlasništva i statusa i prenosa porodičnog bogatstva, jeste starinski, a takođe, smatra Laskombova, pomalo „ljigav“ običaj.
Brak se poslednjih decenija promenio. Otprilike tri četvrtine ljudi koji će stupiti u brak u narednih nekoliko godina prvo će živeti zajedno. Verovatno će biti u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim. Verovatno će oboje imati posao ili će pokušati da ga dobiju, i oboje će finansijski doprinositi domaćinstvu. U idealnom slučaju, to će biti ravnopravno partnerstvo, pa zašto onda samo jedna osoba da kupuje prsten? I zašto ga nosi samo jedna osoba?
Stari nazori govore da ako osoba može da uštedi nekoliko mesečnih plata onda je sigurno ozbiljna i sposobna za brak. Ali danas to samo znači da je ta osoba dobila kreditnu karticu, a posle veridbe taj dug se praktično, ako ne i pravno, prebacuje na oboje. Zašto opteretiti bračnu zajednicu od samog početka dugovima, kad je dokazano da su svađe oko novca najčešće i najteže rešivo pitanje od svih oko kojih se parovi prepiru, pita se kolumnistkinja Tajma.
Verenički prsten se, u stvari, može posmatrati kao destimulacija za brak. Kupovina stavlja dodatni pritisak na predlagača – u heteroseksualnim vezama uvek muškarca – u vezi sa privrženošću. Postoji finansijski pritisak. Postoji pritisak ukusa. Svake nedelje na Reditu neka žena piše o tome kako mrzi svoj verenički prsten i ne zna kako da to kaže svom budućem životnom partneru.
Poenta vereničkog prstena je, kaže tradicija, dvostruka. Jedan je da se ukaže da je ova žena odvedena; originalni verenički prsten u starom Rimu dolazio je u kompletu sa malim ključevima. Drugi je da ako se momak predomisli i ne želi da se oženi verenicom, ona može da proda prsten i tako nadoknadi štetu po svoju reputaciju.
Obe ideje su apsurdne i šalju užasavajuću poruku o autonomiji žena i pouzdanosti muškaraca. Osim toga, kako se ispostavilo, pokazalo se da je zadržavanje prstena nakon raskinute veridbe često po zakonu neprimenjivo, a i nije veliki gubitak jer čim verenički prsten izađe iz juvelirnice njegova cena pada za najmanje 25 odsto, a ukoliko ima sve popularniji dijamant stvoren u laboratoriji, i više.
Prema istraživanju, prosečan verenički prsten u SAD košta 6.000 dolara, tri puta više od prosečnih burmi, iako bi veridba trebalo da bude prelazna stvar, a brak bi trebalo da bude zauvek. Trgovci su došli na ideju, pre nekih 100 godina, da povežu dijamante sa obećanjem trajne ljubavi – „Dijamanti su večni“.
Devedesetih godina, industrija dijamanata je pokušavala, manje uspešno, da proda ideju o poklanjanju dijamanta za 25. godišnjicu braka, što nije zaživelo, mada bi zapravo to imalo više smisla. Lako je se veriti, ali ostati u braku, to zahteva mnogo više.
Naravno, veridbu treba proslaviti. Predivan je trenutak kada dvoje ljudi odluče da provedu život pokušavajući da se vole. Ali postoje razne lude romantične stvari koje momak može da ponudi klečeći na jednom kolenu. I većina njih je uzbudljivija od dijamantskog prstena, posebno s obzirom na to koliko je teško biti 100 posto siguran da vaš znak ljubavi nije upropastio nečiji život.
Belinda Laskomb predlaže da bi možda bilo dobro vratiti običaj iz renesanse kada su momak i devojka po objavi veridbe oboje počinjali da nose po jedan prsten, a na dan velikog događaja, oba prstena su spajana u jedan veliki za mladu. U savremenoj verziji ovog običaja, svaki od partnera bi mogao da pokloni polovinu svog prstena i tako se naprave dve mešovite burme. Ovo bi sigurno bilo hit na Instagramu, veruje Laskombova.
Mnoge žene još uvek sanjaju o tom trenutku kada će se neki momak spustiti na jedno koleno i otvori kutiju sa blještavim kamenom u njoj kao dokaz svog večnog obožavanja. Ako je dijamantski prsten to što žele, neka im. Ako ništa drugo, u slučaju da stvari krenu po zlu, moći će njime da izgrebu automobil svog supružnika. Ali ipak treba biti svestan da je taj san izmišljen uglavnom da bismo kupovali skupe stvari. A postoje mnogo bolji, originalniji i manje ograničavajući snovi koje bi trebalo da ostvarujemo.
Belinda Laskomb je od svog budućeg muža dobila vereničke minđuše, koje je izgubila. Priznaje da ih je volela, ali joj nisu bile potrebne da bi se osećala voljenom. Ali sačuvala je muža, jer joj je on bio pravi dragulj.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
