Godinama se govori o potrebi da se ukine PDV na donacije hrane, ali uprkos raznim apelima, inicijativama, molbama, do toga i dalje nije došlo.
U proteklom periodu, na to su pozivali NALED, Koalicija za dobročinstvo, nevladine organizacije tvrdeći da se u ovom trenutku kompanijama više isplati da unište namirnice nego da ih doniraju. Nadležni su, ipak, ostali nemi.
Ni podatak da bi se ukidanjem PDV-a donacije povećale za 160 miliona dinara nije ih impresionirao. Kao ni onaj da je u Evropskoj uniji 20 zemalja članica već ukinulo PDV na donacije hrane.
Dok nadležni ćute, Srbija je u neslavnom vrhu na listi zemalja koje bacaju hranu. Prema podacima Centra za unapređenje životne sredine, svaki stanovnik Srbije godišnje baci 108 kilograma hrane, dok je svetski prosek 74 kilograma.
Trgovački sektor “zaslužan” je za 13% otpada od hrane u svetu, ukazuje Program za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP). Procenjuje se da je trgovački sektor 2019. godine bacio 118 miliona tona hrane. Podataka za Srbiju u ovoj oblasti nema. Ali, utisak je da su kompanije itekako zainteresovane da ovaj broj smanje.
Kompanije žele da doniraju namirnice
Prošle godine, Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac pokrenula je kampanju “Spasimo hranu, spasimo humanost” sa dva cilja – da se smanji ogromna količina hrane koja se baca i da se povećaju donacije hrane za najugroženije građane.
Zahvaljujući podršci više od 35 kompanija, ali i podjednakoj podršci građana, koji su donirali hranu tokom organizovanih akcija i novac putem platforme Donacije.rs, tokom tri meseca kampanje prikupljeno je 69.717 kg hrane koja je distribuirana u saradnji sa partnerima, otkriva za portal eKapija menadžer projekta Željko Mitkovski.
– Impresionirani smo odzivom i trgovinskih lanaca i proizvođača hrane, ali i drugih kompanija koje su se uključile, a dolaze iz drugih industrija – banke, mobilni operatori, IT kompanije, advokatske kancelarije, distribucija hrane i drugi. Kompanije su nas i same kontaktirale sa željom da se uključe i pomognu, imajući u vidu da, prema podacima iz 2019. godine, 480.000 ljudi ne može da zadovolji osnovne životne potrebe – upozorava Željko Mitkovski.
Hrana se baca, ministarstva ćute
Uprkos dobrom odzivu kompanije, problem i dalje postoji. Kako objašnjava naš sagovornik, kompanijama koje se bave proizvodnjom ili prodajom hrane, trenutno je isplativije da hranu unište nakon isteka roka trajanja, jer tada ne plaćaju PDV, umesto da je doniraju pred istek roka trajanja, jer u tom slučaju plaćaju PDV, ukoliko su u sistemu PDV-a.
– Ukidanje PDV-a na donacije hrane pred istek roka trajanja je u interesu svakog stanovnika Republike Srbije. Ukidanje PDV-a bi značajno smanjilo količinu hrane koja se baca i uništava, a uništavanje hrane na globalnom nivou emituje čak 8% gasova sa efektom staklene bašte koji zagađuju vazduh i dovode do klimatskih promena. Sa druge strane, ukidanjem PDV-a na donacije hrane, one bi se na godišnjem nivou povećale za 160 miliona dinara, što bi direktno pomoglo najugroženijim građanima i porodicama u zemlji, što je ogromna društvena korist – navodi Mitkovski.
Pa ipak, PDV se i dalje ne ukida. Više se ne pominje ni Zakon o viškovima hrane koji je trebalo da reši situaciju u ovoj oblasti i da motiviše donatore da poklanjaju namirnice. Ali zato se osnivaju radne grupe. Radna grupa za Nacrt zakona o viškovima hrane počela je da radi pri Ministarstvu za socijalna pitanja 2015. godine, preneli su mediji. Koliko puta se ova grupa do sada sastala i šta je uradila, nismo uspeli da saznamo jer Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije odgovorilo na naša pitanja. Nemo je ostalo i Ministarstvo zaštite životne sredine.
Šta kaže Ministarstvo finansija
Ministarstvo finansija, s druge strane, otkriva da je 22. marta 2019. godine Savet za filantropiju doneo Odluku o obrazovanju Radnog tela za definisanje kriterijuma za oslobađanje pojedinačnih donacija od PDV, kao i Odluku o obrazovanju Radne grupe za unapređenje zakonskog okvira za doniranje viška hrane, koje čine predstavnici različitih državnih organa i fondacija, uključujući i predstavnike Ministarstva finansija.
– Zadatak Radnog tela je definisanje kriterijuma i načina za oslobađanje pojedinačnih donacija od PDV koji bi stvorili podsticajno okruženje za doniranje, uzimajući u obzir pozitivne primere iz zemalja članica Evropske unije, dok je zadatak Radne grupe da razmotri i analizira zakonsko uređivanje instituta doniranja hrane donošenjem posebnog zakona ili izmenama i dopunama nekog od važećih zakona i da Savetu za filantropiju predloži akt koji će tretirati najmanje dva segmenta u okviru rešavanja ovog pitanja: hranu, odnosno namirnice koje su pred istekom roka upotrebe; viškove hrane koji nastaju u pripremi gotovih obroka. S tim u vezi, navedena radna tela razmatraju moguća rešenja – kažu u Ministarstvu finansija za portal eKapija.
Očekivanja od nove Vlade
I dok navedena radna tela više od tri godine razmatraju moguća rešenja, Koalicija za dobročinstvo je u julu 2021. godine u Narodnoj skupštini predstavila problem naplate PDV-a na sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije.
Prisutni poslanici su se, kako nam Mitkovski otkriva, složili da je potrebno da se obezbede uslovi da se kompanijama ukine naplata PDV na donaciju hrane nerazvijenim opštinama i stanovništvu, koja je pred istekom roka trajanja. Ukidanje PDV-a na donacije hrane podržava i 88% građana Srbije, prema istraživanju sprovedenom 2020. godine.
– Cost-benefit analiza koju su sproveli Koalicija za dobročinstvo i Forum za odgovorno poslovanje ukazuje na društvenu i ekonomsku isplativost ukidanja PDV-a na donacije hrane. Verujemo da će nova Vlada i Narodna skupština prepoznati važnost ovog pitanja i neophodnost njegovog rešavanja i uskladiti naše poreske propise sa EU Smernicama o doniranju hrane. U Evropskoj uniji je 20 zemalja članica već ukinulo PDV na donacije hrane, a za rešavanje pitanja PDV-a na donacije hrane u Srbiji se zalažu i vodeće poslovne asocijacije u zemlji – kaže Mitkovski.
“Najbolje upotrebiti do” ne znači “upotrebljivo do”
Da bi se povećale donacije u ovoj oblasti potrebno je promeniti i pravilnike koji definišu promet hrane sa rokom “upotrebljivo do” i “najbolje upotrebiti do”. Prema rečima našeg sagovornika, EU smernice o doniranju hrane preporučuju i doniranje hrane koja je bezbedna, a kojoj je prošao rok trajanja sa oznakom “najbolje upotrebiti do” i koja je bezbedna još određeni vremenski period.
– Zakon o bezbednosti hrane kroz član 26. omogućava da ministar poljoprivrede i ministar zdravlja kroz pravilnik omoguće doniranje određene vrste hrane i nakon isteka roka “najbolje upotrebiti do” koji se vezuje za optimalni kvalitet hrane, dok se hrana sa istekom roka “upotrebljivo do” ni u kom slučaju ne sme konzumirati nakon isteka roka, jer se radi o roku koji se vezuje za bezbednost hrane. Dodatno, potrebno je uskladiti naš Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane sa Uredbom EU 1169/2011 u segmentu u kojem se definiše promet hrane sa rokom “najbolje upotrebiti do” – objašnjava Mitkovski dodajući da je, paralelno sa izmenama zakonskog okvira, potrebno raditi i na jačanju kapaciteta organizacija za prijem i distribuciju hrane, koji često sa sobom povlače i logističke i transportne troškove.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
