OSLO – Novi odbrambeni planovi u NATO i dve nove države članice znače da ministar spoljnih poslova Espen Bart Ejde veruje da je prirodno gledati na promenu samonametnutih ograničenja Norveške aktivnosti NATO-a u istočnoj Finskoj.
– Prirodno je da se napravi neka prilagođavanja u vezi sa novom bezbednosnom situacijom i novim saveznicima – kaže Ejde za VG.
On je to rekao u utorak u Tromseu gde učestvuje na velikoj konferenciji Arktičke granice, na kojoj nekoliko stotina istraživača, političara, autohtonih naroda i stručnjaka iz Norveške i niza drugih zemalja raspravlja o temama koje su relevantne za krajnji sever i Arktik.
Odvraćanje i uveravanje
Od 1950-ih, norveške vlasti su imale niz sopstvenih ograničenja za vojnu aktivnost u pograničnim oblastima sa Sovjetskim Savezom i sa Rusijom nakon raspada unije.
Norveška nije dozvolila NATO vežbe istočno od 24. paralele, linije sever-jug koja ide istočno od Hamerfesta. Norveška ograničenja bila su deo njene politike prema Rusiji, koja se često naziva odvraćanjem i uveravanjem.
Odvraćanje je bilo članstvo Norveške u NATO, dok je najvažniji deo „uveravanja“ bio da veliki komšija na istoku ne bi trebalo da se oseća ugroženim vojnim aktivnostima blizu njegove granice – a svakako ne od strane vojnika iz Sjedinjenih Država i drugih zemalja NATO-a.
To se sada menja, potvrđuje ministar spoljnih poslova:
– Dok Finska i Švedska nisu postale članice, bili smo sami u NATO-u na severu. Bili smo jedina zemlja saveznica koja se graničila sa Rusijom na severu. U starim planovima odbrane trebalo je da odložimo moguću invaziju sa istoka, a onda je naša prava odbrambena linija trebalo da bude u Lingenu i Skibotnu gde su bili fjordovi i planine. Takođe, nije trebalo da bespotrebno provociramo komšiju – kaže on.
– Sada, kada su Finska i Švedska u NATO-u, zajedno imamo značajnu lovačku flotu. A Finska dolazi sa velikom kopnenom snagom i značajnom rezervom. Sada je linija NATO-a da svaki pedalj teritorije mora da se brani. Onda moramo ojačati naše prisustvo u Finmarku, i zato sada osnivamo Finmark brigadu – objašnjava Espen Bart Ejde.
Na pitanje da li će Norveška prilagoditi svoju samonametnutu zabranu aktivnosti NATO-a na krajnjem istoku Finske, on je rekao:
– Nemam sada vesti o tome. Ali prirodno je razmotriti promene u okviru principa uveravanja i odvraćanja.
Zahtevi Finmarka
U oktobru je Okružni savet Finmarka usvojio izjavu u kojoj se navodi da „Norveška mora ukinuti zabranu savezničkih vojnih vežbi u istočnoj Finskoj“.
– Nažalost, Norveška je uvela samonametnutu granicu koja znači da savezničke snage ne mogu da vežbaju istočno od 24 stepena istočne geografske dužine. NATO odbrambeni savez je jasan da svaki milimetar teritorije država članica mora da se brani i u takvom kontekstu je od najveće važnosti da savezničke snage mogu da vežbaju u celoj Finskoj i na taj način obezbede da mogu efikasno da deluju na dan kada je potrebno – konstatovala je većina u Županijskom veću.
Vlada rekla „ne“ vežbi prošle godine
Prošle godine norveški mediji su otkrili da je norveško rukovodstvo odbrane želelo da izvede delove velike savezničke zimske vežbe „Nordijski odgovor 2024“ sa sedištem u Porsangeru.
Ali vladin komitet za bezbednost je tome rekao ne jer nisu hteli da ospore norvešku „liniju predostrožnosti“.
Dok je vežba trajala, Švedska je i formalno postala članica NATO-a, a da to nije dovelo do promena u kratkom roku.
Finska, koja je ušla u NATO 2023. godine, nema takvih ograničenja koja su sama sebi nametnula. Otkako je članstvo u NATO-u formalizovano, avioni NATO-a patroliraju od juga ka severu, kroz finski vazdušni prostor, blizu granice sa Rusijom. Ali pre nego što su stigli do norveške teritorije u Finmarku, avioni su promenili kurs i krenuli na zapad.
2023. istraživač Nupi Karsten Friis predvideo je da će Norveška biti pod pritiskom NATO-a da preispita svoju opreznu liniju na severu, kada je Finska postala članica NATO-a.
