Sukob Rusije i Ukrajine transformisao je i ukrajinski agro-biznis.
Mnogi poljoprivrednici sada se sve više oslanjaju na uljarice. Izvoz u inostranstvo trebalo bi da funkcioniše uz pomoć jedinstvenog cevovoda.
Setva ozime pšenice, raži, ječma i uljane repice upravo je započela u sedam regiona Ukrajine, prvi put od početka sukoba. Ipak, tamošnje Ministarstvo poljoprivrede očekuje da će ove jeseni biti za 25 do 35 odsto manje površina pod žitaricama.
– Kada je reč o raži, ne treba očekivati smanjenje površina, jer je uzgoj usmeren ka domaćem, ukrajinskom tržištu. Ali kod ozime pšenice i ječma, situacija je drugačija. Zbog blokade luka, još ima zaliha od prethodne godine, a uz to je i ovogodišnja žetva odlična – rekao je za DW zamenik ministra poljoprivrede Taras Visocki.
Prema njegovim rečima, sporazum o žitu funkcioniše i Ukrajina je uspela da u avgustu izveze četiri miliona tona, a u septembru sledi još pet miliona. Poljoprivrednici su, međutim, zabrinuti za budućnost. Nejasno je šta će se dogoditi posle isteka sporazum dogovorenog u julu uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske. On je ponovo omogućio izvoz žitarica iz Ukrajine nakon višemesečne blokade koju su sprovodili ruski ratni brodovi. Moskva je nezadovoljna sporazumom i, prema rečima ruskog ambasadora u UN Vasilija Nebenzjaa, ne isključuje se mogućnost da se sporazum u novembru ne produži.
Zato ukrajinski farmeri sada biraju uljarice kao alternativu žitaricama. Visocki napominje da se sve više sadi uljana repica, koja, kao i suncokret i soja koji se seju u proljeće, spada u uljarice.
– Ove godine moglo bi da bude zasejano milion hektara uljane repice. To je površina koja će, uprkos okupaciji dela zemlje, otprilike odgovarati prošlogodišnjoj. Uljana repica već je zasejana na 70 odsto površina, što pokazuje da su se poljoprivrednici okrenuli uljaricama – kaže Visocki.
Preorijentacija poljoprivrednika uglavnom je posledica troškova proizvodnje, objašnjava Svitlana Litvin iz Ukrajinskog agrobiznis kluba (UCAB). Uzgoj žitarica postaje sve neisplativiji, jer slobodan izvoz morskim putem nije moguć. Osim toga, poskupelo je i gorivo i đubrivo.
– Prodajna cena žitarica sada je veoma niska, ona teško pokriva troškove. Osim toga, u Ukrajini je ponuda žitarica ogromna, što dodatno snižava cenu. Poljoprivrednici zato trenutno nemaju sredstava za punu setvu i boje se neizvesne budućnosti – kaže Litvin.
Na trgovačkim platformama za poljoprivredne proizvode u Ukrajini, cena semena uljane repice dvostruko je veća od pšenice. To potvrđuju i sami poljoprivrednici.
– Ima problema s prodajom pšenice. Profita više gotovo da i nema, ali poljoprivrednici žele da bar vrate svoja ulaganja – kaže Viktor Hončarenko, predsednik Saveza poljoprivrednika i privatnih zemljoposednika Ukrajine.
Mogu li uljarice da se izvoze?
Svitlana Litvin veruje da cene žitarica primoravaju poljoprivrednike da seju više uljarica, koje imaju veću dodatu vrednost. Ona tvrdi da Ukrajina ima dovoljno kapaciteta za preradu semenki suncokreta u ulje za izvoz. Pre sukoba sa Rusijom, izvozilo se u 107 zemalja, većinom u Evropu.
– Pre rata je polovina svetskog izvoza suncokretovog ulja dolazila iz Ukrajine. Sada se izvoz oporavlja. Na početku rata prodavalo se mnogo semenki suncokreta, ali sada se vraća na izvoz manje semenki, a više ulja – kaže Litvin.
Što se tiče prerade soje i uljane repice, za to u Ukrajini gotovo i da nema kapaciteta. Litvin procenjuje da će investitori da slede poljoprivrednike i da će još više ulagati u dalju preradu uljarica.
– Repica i soja su se izvozile kao sirovine. To je sada teško i zato će se postupno razvijati kapaciteti za preradu tih uljarica, jer je dodata vrednost zanimljiva i poljoprivrednicima i proizvođačima. Zbog skupe izvozne logistike, fokus im je sada na daljoj preradi – objašnjava Litvin.
S obzirom na preorijentaciju poljoprivrednika, i ukrajinska vlada je odlučila da poveća izvoz prerađenih uljarica. Kijev je 6. septembra potpisao sporazum s poljskom vladom o izgradnji jedinstvenog cevovoda koji će prenositi ukrajinsko biljno ulje u Gdanjsk.
– Ovo je dugoročni projekt koji će promeniti tržište. Ideja je izvoz biljnog ulja iz poljskih luka u treće zemlje. Planirani kapacitet je do dva miliona tona ulja godišnje – kaže zamenik ukrajinskog ministra Visocki.
On naglašava da takve infrastrukture nema nigde na svetu.
– Rat nas primorava da tražimo alternativna i neuobičajena rešenja za izvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda. Ovaj cevovod će biti tražen i posle rata, jer Ukrajina jeste i ostaće svetski lider u izvozu biljnog ulja – poručuje Visocki.
On očekuje da će ta trasa da proradi već sledeće godine.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
