Da li bi alge mogle da budu budućnost u proizvodnji struje?

Ideja da alge mogu da posluže za proizvodnju zelene energije nije nova, a brojni univerziteti predstavili su svoje koncepte postrojenja koja generišu struju uz pomoć ovih organizama.

Među njima su i istraživači sa kanadskog Univerziteta Konkordija koji su nedavno objavili svoj rad u naučnom časopisu „Energies“. U ovom radu, naučnici opisuju način na koji su uspeli da proizvedu električnu energiju iz procesa fotosinteze algi budući da fotosinteza proizvodi kiseonik i elektrone.

Ideja naučnika je da „uhvate” elektrone i tako generišu električnu energiju, a za tu namenu napravili su male energetske ćelije u koje su smestili alge rastvorene u specijalizovanoj suspenziji.

Ispravno konfigurisane, ove ćelije mogu da generišu dovoljno energije za napajanje uređaja male i ultra male snage kao što su senzori IoT uređaja.

Međutim, iako je količina struje dobijene iz algi trenutno mala, ova metoda daje nadu da bismo uskoro mogli da imamo velike generatore koji proizvode značajne količine električne energije iz algi.

Pored toga što su alge široko dostupne i praktično besplatne, ova metoda dobijanja struje nudi još jednu prednost u odnosu na ostale obnovljive izvore energije jer apsorbuje ugljen-dioksid.

– Ova tehnologija je više od tehnologije nulte emisije ugljenika – to je tehnologija negativne emisije jer apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosfere i daje vam struju. Njegov jedini nusproizvod je voda – kaže jedan od autora studije, dr Kirankumar Kuruvinašeti.

Iako nižeg intenziteta, alge mogu da proizvode struju čak i bez direktne sunčeve svetlosti, objašnjava koautor rada Dilipan Panersalvem.

– Baš kao i ljudi, i alge stalno dišu – unose ugljen-dioksid i oslobađaju kiseonik. Zbog svoje sposobnosti za fotosintezu, one takođe oslobađaju elektrone tokom disanja. Proizvodnja električne energije se ne zaustavlja, elektroni se neprekidno sakupljaju – kaže Panersalvem.

On veruje da, sa dovoljno istraživanja i razvoja, uključujući tehnologije integracije potpomognute veštačkom inteligencijom, ova tehnologija ima potencijal da bude održiv, pristupačan i čist izvor energije u budućnosti.

Pročitajte još:

Nemačka preuzela od SAD primat u proizvodnji hmelja

BERLIN – Nemačka je ponovo svetski broj jedan u uzgoju hmelja. Prvi put posle devet godina bilo je više kultivisanih površina nego u SAD, saopšteno je pre nekoliko dana iz Udruženjanemačkih uzgajivača hmelja. Razlog je što je značajan globalni pad obrađenih površina ove godine u Nemačkoj bio znatno slabiji. Proizvođači su obradili 20.300 hektara, za svega 340 hektara manje nego prošle godine, piše agencija Dpa. U SAD je, istovremeno, smanjenje premašilo 4.500 hektara, pa su proizvođači hmelj gajili na 17.850 hektara. Mogući pokretač globalnog pada proizvodnje mogu biti i dalje velike zalihe hmelja. Ovo je nedavno dovelo do pada cena, […]

Opširnije