Vendi Hol, pedijatar i naučnica koja se bavi istraživanjem sna iz Kanade, proučavala je 235 porodica koje su imale bebe od šest do osam meseci. Svrha je bila da se vidi da li je trening spavanja funkcionisao.
Po svojoj najširoj definiciji, trening spavanja se može odnositi na bilo koju strategiju koju koriste roditelji da podstaknu svoje bebe da spavaju noću – čitanje znakova umora kod beba, ohrabrivanje beba da se uspavaju bez njihove pomoći, ograničavanje ili promena reakcija roditelja kada beba zaplače. To znači da je roditelj prisutan, ali se uzdržava od podizanja ili dojenja bebe da bi ih umirio. Trening spavanja može uključivati i određene vremenske intervale u kojima beba ostaje sama, sa povremenim proverama roditelja, ali i pristup koji podrazumeva ostavljanje bebe i zatvaranje vrata. Bilo koji od ovih pristupa često znači ostavljanje bebe da plače.
U globalnom smislu, ideja “treninga” beba da spavaju same i bez pomoći je neuobičajena. U Severnoj Americi, Australiji i delovima Evrope mnoge porodice se zaklinju u pomenute tehnike. Roditelji mogu biti posebno voljni da pokušaju kada neprospavane noći počnu da utiču na dobrobit cele porodice – loš san bebe povezan je sa depresijom i lošim zdravljem majke, na primer.
U svojoj studiji, Hol i njen tim su predvideli da će bebe čiji su roditelji dobili uputstva za trening spavanja zajedno sa savetima bolje spavati nakon šest nedelja od onih koje nisu, sa “značajno dužim periodima spavanja i znatno manje prekida sna”.
Holova studija – koja uključuje 235 beba i njihovih roditelja – osmišljena je kao studija slučajnog uzorka i podrazumevala je kontrolisano ispitivanje dve grupe – jedna je dobila instrukcije i savete, druga nije.
Kada su istraživači uporedili dnevnike spavanja, otkrili su da roditelji koji su trenirali spavanje misle da se njihove bebe manje bude noću i da spavaju duže. Ali kada su analizirali obrasce spavanja i buđenja prikazane kroz aktigrafiju , otkrili su nešto drugo: bebe koje su trenirale spavanje budile su se jednako često kao i one koje nisu.
Drugim rečima, roditelji koji su trenirali svoje bebe da spavaju mislili su da se njihove bebe manje bude. Ali, prema objektivnoj meri sna, bebe su se budile jednako često – samo nisu budile svoje roditelje.
Za Hol, ovo pokazuje da je intervencija bila uspešna. „Ono što smo pokušavali da uradimo je da pomognemo roditeljima da nauče decu da se samostalno umire“, kaže ona.
“Dakle, u stvari, nismo rekli da se neće probuditi. Govorili smo da će se probuditi, ali ne bi morali da signaliziraju roditeljima. Mogli bi da se vrate u sledeći ciklus spavanja.”
Studija je otkrila da je trening spavanja poboljšao jednu meru spavanja beba: njihov najduži period spavanja. To je bilo poboljšanje od 8,5%, pri čemu su bebe koje su trenirale spavanje spavale 204 minuta u odnosu na 188 minuta za druge bebe.
Drugi deo njene hipoteze takođe se pokazao tačnim. Njen tim je očekivao da će roditelji koji su prošli kroz trening i obuku prijaviti da imaju bolje raspoloženje, kvalitetniji san i manje umora. U otkriću koje neće iznenaditi nikoga ko je ljuljao ili dojio bebu da se uspava nekoliko puta tokom noći, ovo se pokazalo tačnim – i za mnoge stručnjake i roditelje, predstavlja ključnu prednost treninga spavanja.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
