Da li se sećate čuvene priče o cvrčku i mravu? Cvrčak je voleo da se izležava, pevuši, šali i ništa ne radi. Sa druge strane mrav je razmišljao o nečemu što cvrčka uopšte nije zanimalo, a to je budućnost i da nešto stvori.
Nije želeo da propusti nijedan dan da ne radi na sebi i na svom napretku. Bio je željan znanja i uživao je u učenju i saznavanju novih stvari. Cvrčak se čudio mravu i podsmevao mu se dok je on mukotrpno radio i pripremao zimnicu bez predaha. Mrav je opominjao cvrčka da prekine da mu se ruga i da se prihvati posla jer će se jednog dana kajati zbog neodgovornog ponašanja, a tada može biti kasno. Pokušavao je da motiviše cvrčka da se trgne i da se malo potrudi. Cvrčak nije slušao, lakše mu je bilo da zadirkuje vrednog mrava, sedi, ne radi ništa, glupira se i ne misli ni o čemu, a najmanje o tome da nešto stvori. Godišnja doba kao i u životu, smenjivala su se i u ovoj basni, a kada je došla zima vredni mrav je imao i svoj mravinjak i hranu i spremno je dočekao zimu i još pomogao nespremnom cvrčku da preživi, iako nije zaslužio. I tako se lenjivac izvukao na račun tuđeg rada, brige i dobrote, iako ni prstom nije mrdnuo.
Pouka basne je jasna. A jasna je i paralela između vlasti u Srbiji koja ćutke radi i donosi rezultate, spremajući se i razmišljajući uvek nekolilo koraka unapred, a to bi bio mrav. I paralela između opozicije koja je ustvari cvrčak i koja „gluvari“, maltretira i čeka da drugi sve urade za nju, odnosno njega. Na kraju i u Srbiji kao i u basni, opozicija (cvrčak) ubira plodove i benefite rada vlasti (mrava) iako je sve vreme lenčarila i nije to zaslužila.
