Posle nekoliko dana u zbornicu je došao radnik obezbeđenja, rekavši da me direktor zove u svoju kancelariju (Inače, njegova tek renovirana kancelarija u suterenu “Vazduhoplovne akademije“, beše neobično velika i raskošna za školskog direktora, da bi mu na njoj i sam ministar pozavideo), piše u ličnoj ispovesti Svetislav Pušonjić, daleke 2015. godine, piše portal eVršac. Tekst prenosimo u celosti.
Njegovu priču, koja je neverovatno obimna i prepuna činjenica, bitnih da se sagleda način „stolovanja“ Gorana Cvijovića, Sonje Božić i drugih Cvijovićevih „kadrova“ nad Vazduhoplovnom akademijom kao ličnom imovinom, prenosićemo Vam kroz 17 nastavaka. Ovo je 10. deo.
Sasvim protivno mojim očekivanjima, Cvijović me je dočekao krajnje prostosrdačno i ljubazno.
– Pa dobro Pušonjiću, majku mu, je li dotle došlo da ja i ti komuniciramo na ovakav način?! – široko se osmehnuo, pokretom očiju ukazavši na moj zahtev koji je stajao na njegovom stolu. Takav njegov nastup potpuno me zbuni. Umesto oštre verbalne polemike koju sam očekivao i za koju sam bio spreman, Goran Cvijović je najbezazlenijim tonom počeo da me ubeđuje kako sam “sve pogrešno shvatio“, kako se on lavovski bori za svakog člana kolektiva ponaosob, a pogotovo za “mlade kolege“ na kojima počiva “budućnost škole“ i u koje, naravno, ubraja i mene. Njegov ton izražavao je nekakvo naivno, skoro detinje čuđenje, kao da me eto, oduvek smatrao za bog zna kakvog prijatelja, pa ga sad zapanjuje moja reakcija.
Danas, posle svega, jasno mi je da je to bila nova poza za nove neočekivane okolnosti u kojima se zatekao, što dodatno otkriva njegov zaista izvanredan talenat za pretvaranje i manipulaciju. Ali tada nisam znao šta da mislim.
Pogotovo kada me je on sam direktno upitao: – Reci iskreno, jesi li stvarno pomislio da si žrtva nekakvog “tihog progona“. – Jesam – odgovorih – jer kako drugačije da shvatim oduzimanje norme, ovo sa knjigama i drugo. Tada se Goran Cvijović pokroviteljski osmehnuo, skočio do susednog stola, izvadio moju knjigu iz fioke i svečano izjavio: – Ja je čitam i veoma mi se dopada. A što se norme tiče, najkasnije do septembra sledeće školske godine ona će ti biti upotpunjena, dajem ti tvrdu reč. Do tada će ili Gordana Teofilović ili Milan Ivković otići u penziju.
Na moje ponovljeno pitanje zašto mi je oduzeo časove i zašto mi nije sâm rekao da distribucija knjiga nije dozvoljena, već nepotrebno sazivao Savet, ušao je u neku dugu i zamršenu pravničku argumentaciju iz koje se nije dalo razumeti gotovo ništa, osim da su takvi postupci “bili neophodni“ zbog “uredne zakonske regulative“ i “viših interesa škole“. Rastali smo se uz srdačan stisak ruke i još jednom ponovljeno “tvrdo obećanje“ u vezi sa mojom normom.
Nastaviće se…
Očekujemo od nadležnih organa da, u okviru velike akcije borbe protiv korupcije, provere i naše navode o zloupotrebama bivšeg direktora Vazduhoplovne agencije Gorana Cvijovića, njegove „partnerke“ Sonje Božić i svih drugih odgovornih lica:
