Stari srpski običaj i zimska radinost koja spaja i okuplja članove porodice kao i sve prijatelje, komšije i rodbinu, a reč je o svinjokolju ili klanju, koje se održalo u našoj tradiciji do današnjeg dana.
Ova poznata priprema svinjskog mesa za domaćinstvo tokom hladnih, zimskih meseci, kako se meso ne bi kvarilo, danas se najčešće praktikuje u selima i varošicama, a u gradovima većina ljudi koja živi u stanovima ni nema uslove za isto.
Još davne 1852. godine, u Vukovom rječniku, pod rečju klanje se navodi da marvu i živinu kolju samo muškarci, a žene nikako, osim u krajnjoj nuždi. Običaj klanja svinja pred zimu naziva se zimina ili, u južnim krajevima neše zemlje, posjek.
Kako za naš portal navodi domaćica Kata Vlaisavljević iz malog mesta u Bačkoj, u njeno vreme, dok je ona bila dete, svinjokolja je trajala dva-tri dana, muškarci rade, ali se i zapiju, pa se to oduži, a žene su u kući, spremaju večeru i peku krofne ili salenjake, stari recept za poslasticu koja je česta na području Vojvodine.
– U selu gde sam ja odrasla, još od malena, moji roditeji su svake godine pripremali meso koje ćemo koristiti do sledeće svinjokolje. To je bila obavezna tradicija, ranije su zime bile hladnije, a mi kao deca nismo prezali od toga, nego smo sa starijima po ceo dan bili u dvorištu i gledali kako otac, stric i deda pripremaju kobasice, peku čvarke i slično. S obzirom da sam ja bila žensko dete, većinu vremena provodila sam sa majkom u kuhinji, a tu sam i naučila kako se mese krofne, kako se zavijaju salenjaci i obavezno je bilo da se jede “dumst” odnosno kompot od višanja ili kajsija, kako ga sada nazivaju – ispričala je naša sagovornica.
Čvarci, krvavice, švargl, kulen, kobasice, pršut i slanina
Kako navodi naša sagovornica i domaćica, ranije su se pravile neke od ovih specijaliteta, ali danas ima mnogo više varijacija na temu, pa se tako prave razni kuleni, čajne kobasice, pečenice, u zavisnosti od domaćinstva i želja domaćina.
-Pre 50 godina, kada sam ja bila dete, to je bilo mnogo skromnije, nama je bilo važno da imamo svinjsku mast, čvarke jer smo ih kao deca obožavali, kao i slaninu – kaže Kata kroz smeh.
Tradicionalni salašarski svinjokolj
U severnom delu naše zemlje, smešteno je mnogo salaša i imanja koja su nekada bila zatvorena za posetioce, međutim, mnogi su danas od njih napravili lokale, restorane koji uživaju veliki broj posetilaca, a hrana koja se služi idalje se priprema po tradicionalnim starinskim recepturama.
Tako na poznatom Salašu 137 ovog vikenda održava se svinjokolj ili zabijačke, uz mogućnost da posetioci uživo posmatraju majsore sa Čeneja i saznaju kako se tope čvarci u oraniji, secka meso za kulen kao i ispija vino i rakija od jutra za dobrodošlicu.
Ovo je jedinstven događaj, za sve one koji nikada nisu imali prilike da iskuse i budu deo ovoga. Takođe, za gurmane je ovo pravi praznik, pa tako možete probati neke od izvrsnih srpskih specijaliteta kao što su pihtije, gronik, kiseli kupus, vrući i slatki salčići, kao i štrudle sa makom i orasima.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
