Velika društva množe se rojenjem u kojem novoizvedena matica napušta zajednicu odnoseći svoj „miraz“ u vidu mase radilica kako bi zasnovala sopstveno društvo negde drugde.
Tokom rojenja medonosne pčele koriste „osećanje kvoruma“ prilikom donošenja odluke u vezi sa određivanjem novog mesta koje će naseliti. Pridobijanje za ostvarivanje nekog cilja, ili lobiranje, nisu svojstveni samo čoveku. Rezultati istraživača upućuju na to da ga u činu izrojavanja koriste i pčele.
Velika društva množe se rojenjem u kojem novoizvedena matica napušta zajednicu odnoseći svoj „miraz“ u vidu mase radilica kako bi zasnovala sopstveno društvo negde drugde. Posle izrojavanja, radilice oformljuju roj koji se spušta obično na neku granu ili formu, što mu omogućava da visi. Taj roj istrajava tokom faze – namere, sve dok ne bude pronađeno povoljnije mesto.
Proces „kvorum osećanja“ kod pčela u svakom pogledu istovetan je sa metodom koji koriste Temnothorax mravi. Mali broj radilica napušta roj da bi pronašao novo mesto i svaka od njih procenjuje kvalitet pronađenog mesta. Radilica se tada vraća u roj i pridobija ostale radilice da mesto koje je istražila bude upotrebljeno, koristeći se pčelinjim plesom sa okretanjem i treperenjem. Ali, umesto da informaciju prenose vremenskim trajanjem, radilice kvalitet pronađenog novog staništa iskazuju brojem ponavljanja plesa. Radilice koje su pronašle loše, ili lošije mesto za gnezdo, prestaju da igraju ranije i bivaju pridobijene za kvalitetniju lokaciju.
Izviđačice osećaju koliko je prisutnih pridobijeno, obično 10 do 20 pčela, i kada uspeju, vraćaju se u roj i započinju sa novim regrutovanjem metodom ispuštanja zvuka. Ti vibracioni signali izazivaju da se roj pokrene i odleti na tačno određeno mesto. Ovaj postupak odlučivanja omogućio je pčelinjim rojevima da izaberu dobro mesto u pet od šest ponovljenih slučajeva.
Ono po čemu će 2024. godina verovatno ostati u pamćenju mnogih pčelara je veliki broj rojeva koji su se nastanjivali upravo u praznim košnicama. Da se pčele roje – sasvim je prirodno, i da to odabrano dobro mesto bude negde na grani ili u zaklonu, uobičajeno je, ali ulazak u prazne, već korišćene košnice ipak je dosta redak slučaj. Ono što takva mesta gotovo bez izuzetka karakteriše je da je reč o prilično starim košnicama, u kojima je ostalo nešto starog saća, koje je otpočeo da nagriza voskov moljac.
Zašto se pčele opredeljuju upravo za takva staništa? Najverovatnije zbog toga što ona po svemu podsećaju na prirodno pčelinje stanište. To su mahom natruli nastavci sa lošom zaštitom, gotovo otpalom bojom, koja staništu daje poroznost i mogućnost „disanja“ zidova, upravo kao što je i unutrašnjost natrulog stabla gde se one nastanjuju. S druge strane, ono malo starih satova upućuju na to da je tu bilo uslova za život pčela, da je napušteno i da je prirodni čistač starog saća – voskov moljac – započeo uklanjanje starog, pa će moći da se izvuče i novo.
Šta učiniti ako se roj nastani? Pre svega, treba ga neko vreme ostaviti na miru kako se ne bi iznenadili kada ga sutradan više ne nađemo u košnici. Premeštanje u novu košnicu svakako treba ostaviti za kasnije, kada se sve smiri. Pčele će odmah otpočeti da sređuju svoj novi dom; krenuće sa čišćenjem starog, ali još uvek iskoristivog saća, a kroz leto će se primetiti masa leptirića voštanog moljca kako beži iz košnice. Ni njegove larve neće se dobro provesti, jer će pčele i njih likvidirati u opštem sređivanju nove kuće i izbaciti ih kroz leto. Ovakav roj treba negovati kao i svaki drugi, s tim što ako postoji prirodna paša, a temperature su visoke, nije naodmet roj samo pojiti. Prihranjivanje je uvek povezano s mogućom grabeži, međutim sipanje vode u hranilicu omogućiće nam da primenimo neko od podsticajnih sredstava, multivitaminskih premiksa. To je količina od svega dva decilitra vode ili čak manje, zavisno od veličine roja, u koju se kane par kapi aditiva. Pčele će ovu vodu rado pokupiti i sa njom i premiks.
Mnogo puta je ukazivano na važnost vode u razvoju pčelinje zajednice, i to kako sa stanovišta količine tako i kvaliteta. Pčelinjaci koji su na lokacijama brdsko-planinskog područja u daleko boljoj su poziciji nego gradski, jer se čista izvorska voda ne može porediti sa higijenski ispravnom, ali tehnološki prerađenom vodom iz gradskih vodovoda. Nakon par dana potrebno je uraditi kontrolno tretiranje protiv varoe, jer zatvorenog legla nema, pa je sva grinja na pčelama.
Pročitajte još:
