BEOGRAD – Istraživanje u okviru studije „Pristup uslugama dugotrajne nege u Srbiji“ pokazuje da je starijim osobama podrška najpotrebnija u održavanju domaćinstva, plaćanju računa i nabavci, odlasku kod lekara, organizovanju popravki u stanu, i to više ženama nego muškarcima, izuzev kod pripreme hrane, saopštio je danas Crveni krst Srbije.
Ovi podaci, dobijeni na uzorku od 650 osoba starijih od 65 godina i od 18 do 64 godine, danas su predstavljeni u Medija Centru.
Studija Crvenog krsta Srbije odvija se u okviru trogodišnjeg projekta „Jačanje otpornosti starijih osoba i osoba sa invaliditetom tokom kovida i budućih katastrofa“, uz podršku Evropske unije, Austrijske agencije za razvoj i Crvenog krsta Austrije.
Projekat se implementira u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i na teritoriji Kosova.
Jedna od najvažnijih komponenti studije su istraživanja o pristupu uslugama dugotrajne nege na svim teritorijama i pokušaj senzitivisanja javnosti za implementiranje rezultata istraživanja.
Rezultate istraživanja predstavila je Tijana Veljković iz SeConS grupe za razvojnu inicijativu, organizacije koja je razvila ovu studiju, rekavši da je reč o pionirskom poduhvatu i da je rađena po istoj metodologiji za ceo region.
„Studija treba da bude osnova za formulisanje preporuka o tome kako povećati kapacitete pružalaca usluga i organizacija civilnog društva, kako poboljšati javne politike i kako uvećati finansijska davanja“, rekla je ona.
Koordinatorka regionalnog projekta „Pristup uslugama dugotrajne nege u Srbiji“ Crvenog krsta Srbije Nataša Todorović navela je da je prema globalnim istraživanjima potreba za dugotrajnom negom najveća kod osoba starijih od 65 godina i kod osoba sa invaliditetom.
„Na evropskom nivou gotovo trećina starijih od 65 godina ima teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, pri čemu je među njima više žena nego muškaraca, a broj osoba koje potencijalno imaju potrebu za dugotrajnom negom sa 30,8 miliona u 2019. godini poršće na 38,1 million 2050. godine“, navela je koordinatorka.
O studiji su govorili i zamenica Ambasadora Austrije u republici Srbiji Karin Traunmile, šefica kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji Borka Jeremić, direktorka SeConS grupe za razvojnu inicijativu Olivera Vuković i izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) Ivanka Jovanović.
Svi su se saglasili da je problem dugotrajne nege važan socijalni i zdravstveni problem, te da je studija dobra osnova za pokušaj razvijanja humanije zajednice koja bi više pažnje posvetila potrebama starijih osoba i osoba sa invaliditetom.
U studiji se navodi i da je među osobama starijim od 65 godina u Srbiji, čak 40,7 odsto onih kojima je potrebna dugotrajna nega zbog teškoća u funkcionisanju, a među osobama sa invaliditetom od 18 do 64 godine još ih je više – čak 64 odsto.
O njima brinu uglavnom neformalni negovatelji (90,5 odsto njih za to ne dobija nikakvu nadoknadu), a usluge koje se ostvaruju iz javnog sektora ili od privatnih pružalaca usluga i civilnog društva – minimalno su zastupljene.
Dugotrajna nega znatno je potrebnija starijima od 75 godina nego onima od 65 do 74 godine (47,7 naspram 34,5 odsto).
Osobama sa invaliditetom podrška je najpotrebnija u održavanju domaćinstva, odlasku kod lekara, obavljanju nabavki i plaćanju računa.
Gotovo svaka deseta osoba koja ima potrebe za nekim oblikom dugotrajne nege nema nikakvu podršku već je prinuđena da se snalazi sama, i to je izraženije u manjim gradovima nego u selima i velikim gradovima, pokazali su rezultati istraživanja među ispitanicima ove studije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
