Crvena, žuta i zelena danas su boje semafora, ali nije uvek bilo tako

Kako su se razvijali tokom vremena. U najranijim danima automobila, navigacija američkim putevima bila je haotično iskustvo, sa pešacima, biciklima, konjima i tramvajima koji su se takmičili sa motornim vozilima za prednost.

Problem je donekle ublažen postepenim nestajanjem konjskih zaprega, ali je još pre Prvog svetskog rata postalo jasno da je neophodan sistem propisa kako bi se saobraćaj nastavio i smanjio broj nezgoda na putevima.

Prvi pokušaj postavljanja semafora bio je 10. decembra 1868. godine, što je i službeni datum nastanka prvog semafora na svetu. Zasvetleo je u Londonu, ispred Britanskog parlamenta, pre nego što su automobili vozili ulicama, i radio je na plin.

Nesrećni semafor nije dugo potrajao. Manje od dva meseca kasnije je eksplodirao i usmrtio policajca koji je postavljao znakove.

Svet je morao da čeka 46 godina dok upotreba električne energije nije postala široko rasprostranjena pre nego što je prvi semafor u dve boje, koji koristi ovu novu energiju, postavljen u Klivlendu u Sjedinjenim Državama. Detroit i Njujork dodali su žutu između crvene i zelene 1920. godine. Semafori koje sada poznajemo su rođeni i postali su norma širom sveta.

U Evropi se prvi semafor pojavio u Parizu 1923., a nakon toga je i većina drugih gradova sledila njegov primer: Berlin je semafore postavio godinu kasnije, a slijedili su Milano, Rim, London, Prag i Barselona.

Standardizacija i regulacija 1930-ih godina

Prva Konvencija o objedinjavanju putnih signala potpisana je u Ženevi 30. marta 1931. Njen cilj je bio povećanje bezbednosti drumskog saobraćaja i olakšanje međunarodnog kretanja drumom kroz jedinstven sistem putne signalizacije. Većina znakova koje danas prepoznajemo definisani su ovim ugovorom. Semafori sa tri boje (crvena, žuta, zelena) postali su standard.

Posebna svetla za pešake

Posle trobojnih semafora brzo su se pojavili signali za pešake. U početku su imali različite oblike, ali su se podudarali sa bojama koje koriste vozila: crvenom i zelenom. Okrugle, kvadratne ili pravougaone, često su davale instrukcije „Čekaj“ crvenom i „Hodaj“ zelenom.

Pročitajte još:

Osvežite svoju kolekciju letnje obuće: Stručni trikovi za čišćenje

Redovnim održavanjem ovakve letnje obuće, možete umanjiti njihov uticaj, preporučuju stručnjaci. Zavisno o materijalu, prljavština može prodreti duboko u vlakna obuće, a s njom i neprijatan miris. Pogledajte savete koji su već mnogi isprobali i tvrde da su efikasni. Bebi-puder se ističe kao idealno sredstvo za suzbijanje prekomernog znojenja nogu i nagomilavanja prljavštine. Dovoljno je posuti malu količinu na stopalo i umasirati u kožu pre obuvanja. Antibakterijske maramice su praktičan izbor za održavanje obuće tokom putovanja. Nakon čišćenja maramicama, obuća postaje sigurna za nošenje. Medicinski alkohol garantuje neutralizaciju prisustva bakterija. Nakvasite komadić vate, pa obrišite unutrašnjost obuće. Time ćete je […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.