Crvena detelina – značajna krmna kultura

Crvena detelina (Trifolium pratense) je u našoj zemlji najznačajnija krmna kultura posle lucetke i može dobro da je zameni u manje povoljnim uslovima kao što su veća vlažnost i kiselost zemljišta.

Vreme korišćenja je kraće u odnosu na lucerku. Daje visoke prinose krme – od 10 do 12 t/ha sena odličnog kvaliteta.

U proseku sadrži do 17 odsto sirovih proteina, bogata je provitaminom A i vitaminima C, D, E, K, B.

Gajenje crvene deteline ostavlja zemljište čisto od korova, u rastresitom stanju i obogaćuje ga azotom. Količine azota koje crvena detelina može fiksirati se kreću prema različitim ispitivanjima od 76 do 389 kg/ha/godišnje. Ima umerene zahteve prema temperaturi, a prema vodi velike. U predelima gde je godišnja količina padavina ispod 500mm ne daje zadovoljavajuće rezultate.

Najbolje rezultate daje na zemljištima čija se pH kreće od 6 do 6.5.

Najbolji predusevi su joj đubrene okopavine i strna žita, a sama je dobar predusev za većinu drugih biljaka.

Osnovna obrada se izvodi što ranije na dubinu od 30 do 35cm. Predsetvena priprema zeljišta se obavlja u leto ili jesen u zavisnosti kad se seje, a cilj je sitnjenje i ravnanje zemljišta radi omogućavanja izvođenja kvalitetne setve.

Celokupna količina fosfora (od 80 d0 120 kg/ha) kao i kalijuma (od 80 do 100 kg/ha) unosi se tokom osnovne obrade. Azot, u količini od 30 do 60 kg se delom unosi pri osnovnoj obradi, a ostatak pri setvi.

Setva se obavlja u proleće ili krajem leta kako bi se biljke dovoljno razvile do zime. Može da bude omašna-ručna i tada je količina semena 20-25 kg/ha, a ako se setva obavlja pneumatskim sejalicama onda je dovoljno 12-15 kg/ha i to na dubinu od 1 do 2 cm.

U toku prve godine iskorišćavanja, crvena detelina može dati dva otkosa ako je setva bila u proleće. U drugij i trećoj godini daje obično 3-4 otkosa. Prinos zelene krme se kreće od 40-50 t/ha, a sena 10-12 t/ha. Maksimalan prinos krme je u drugoj godini života.

Pročitajte još:

Svaka kap kiše je dragocena za prolećnu setvu

AGRAR – Nagle promene vremena retko kome odgovaraju, a poljoprivrednici su posebno oprezni kada zahladi posle dužeg toplog perioda. Usled klimatskih promena, vreme početka vegetacije kod voća se pomerilo u proseku za dve nedelje, pa biljke cvetaju ranije, što podiže rizik od štete usled mraza. Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da je zahlađenje dobro za sve useve, a posebno je svaka kap kiše dragocena. – Poljoprivrednici su čekali malo zahlađenje da započnu radove na prolećnoj setvi. Svi su čekali po koju kap kiše da bi mogli da zaseju kukuruz, suncokret i soju. Oni koji su pre ove promene vremena započeli prolećnu […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.