Čokolada – Put od hrane bogova do obeležavanja svetskog dana 7. jula

Svetski dan čokolade obeležava se od 2009. godine, a datum koji je izabran za njega je 7. jul .

Među mnogobrojnim zemljama koje su se pridružile obeležavanju ovog najslađeg dana u godini nalazi se i Srbija. 

U čast današnjem slatkom danu porazgovarali smo sa direktorom “Muzeja čokolade “ u Beogradu, Nenadom Radulovićem i sa zadovoljstvom ćemo vas sprovesti kroz kratko istorijsko – kulturološko putovanje čokolade. Pored želje da ispričaju priču o nastanku čokolade i istoriji čokolade u Srbiji, želja je i da deca nešto nauče pa je čitava tura prožeta nizom interesantnih informacija, a tokom obilaska degustacija čokolade neizbežna. Pošto se nalaze u starom jezgru Beograda, preko puta Kalemegdana, Muzej je nezaobilazan i za turiste.

Kakao i drevne civilizacije

Čokolada kakva nam je poznata danas,kojoj skoro niko ne može odoleti i ima planetarno obožavanje, prošla je veoma dug put i burnu istoriju nastanka. Prema mnogobrojnim istraživanjima stručnjaka, čokolada je u svom prvobitnom, tečnom obliku i bez slatkoće, korišćena još pre 3500 godina, u vreme drevne južne i latinoameričke kulture, na severu Centralne Amerike, u ostacima gradova Maja, čineći taj prostor njenom prapostojbinom.

Maje su pravile čokoladni napitak mešajući mrvljeno seme kakaa,vodu, med, cveće i ljute paprike, koji je korišćen uglavnom u religijskim ritualima, pa su ga nazvale ’’hranom bogova’’. Povezujući svoja božanstva sa ovom biljkom smatrajući da kakaovo zrnce stvara i čoveka, a glava majanskog božanstva “Srca sunca“ je bila okačena na granama drveta kakaoa.

To čokoladu svrstava u najstrariji napitak poznat čovečanstvu. Osim Maja, piće od čokolade koje su asteci pripremali od kakaovog semena i vode zvalo se ’’ksokoati’’, što znači ’’gorka voda’’. Koliko je u to doba pridavana važnost zrnima kakaa, govori činjenica da je običan narod u doba Asteka ova zrna koristio kao novac.

Dolazak čokolade u Evropu 

Kako se navodi u istorijskim spisima, osvajač Meksika, Španac Ernan Kortes, primetivši naviku astečkog cara Montezume da konzumira čokoladni napitak, odlučio je 1528. da čokoladu predstavi španskom kralju Karlu V. Nedugo zatim Španija je držala monopol  u proizvodnji čokolade za potrebe tadašnjeg evropskog tržišta. Pretpostavka da bi gorak napitak pomešan sa šećerom mogao da ima fin ukus, bila je tačna. Mešali su ga i sa orahom, karanfilićem, biberom i cimetom. Tek je Ana od Austrije, ćerka kralja Filipa III, zaslužna za širenje kakaoa ka Evropi. 1615. se udala za Luja XIII i uvela poslasticu na francuski dvor. Starim kontinentom se brzo proširila magija ovog čokoladnog napitka,obuzevši prvo plemiće i vlastelu , a potom i ceo svet.

Prve table čokolade

Prva prodavnica čokolade otvorena je u Londonu 1857.  godine kao ’’kuća čokolade’’  u kojoj se točio sve popularniji napitak. Tokom ranog XIX veka u Holandiji hemičari su osmislili način  da čokoladi podare tvrd oblika kakav poznajemo i danas. Zahvaljujući Holanđaninu Konradu J van Houtenu 1828 patentiravši hidrauličnu presu za drobljenje zrna kakaa iz kojih je nastao kakao prah.Naredna inovacija u svetu čokolade proizvodnja prvih štangli pripada  Džozef Freju, koji je koristio specifičnu mešavinu kakaa i holandske verzije čokolade da napravi kalupe čvrstih štangli.

No, posebno će biti značajna austrijska “škola“ koja je iznedrila verovatno najpoznatiji čokoladni kolač svih vremena: Saher. Ovaj kolač, koji se smatra i klasičnom bečkom tortom, je remek delo sačinjeno od čokolade, džema od kajsija i šlaga. 1832. godine napravio ga je 16-godišnji šegrt Franc Saher za princa von Metternich-a. Ne samo što su ga jeli na dvoru već je postao i simbol božićnih pijaca i recept koji su preuzeli sve poslastičarnice sveta. Čokolada je postala prepoznatljiva kao inspracija za umetnost, ali i kao afrodizijak. 1868. zvanično se pojavila i prva kutija čokoladne bombonjere, a 11 godina kasnije Rudolf Lindt je napravio čokoladu koja se topila u ustima, uz neponovljivi ‘chocolate fondant’.

Beograd i Jugoslavija 

Čuvena „Olga“ obeležila je istoriju čokolade u Srbiji. Nju je izumeo Konstantin Šonda, koji je 1902. godine otvorio prvu proizvodnju čokolade, kakaoa, leda i keksa  u Beogradu. Vremenom je iz male “Šonda“ radionice u Dubrovačkoj ulici nastala velika fabrika, a Dorćol je postao simbol domaće čokolade.

Nakon Šonde, i Kosta Ilić je podigao radionicu za proizvodnju čokolade, 1908. godine. Kada je reč o jugoslovenskom prostoru, u Zagrebu se od 1911. čokolada proizvodila u fabrici Union (danas Josip Kraš) i od 1922. u Ljubljani (Gorenjka).

Prva industrijska čokolada pod imenom “Roda“, proizvodila se u Srbiji od 1924. u fabrici u Zemunu. Francuski oficir i učesnik na Solunskom frontu Daniel Pešmažu ostao je po završetku rata u Jugosaviji i posvetio se privredi. Dopremio je iz Francuske polovne mašine i osnovao fabriku čokolade.

Posle Pešmažuove smrti, 1927. godine, fabriku je preuzeo Marsel Baslar, takođe Francuz, koji firmi daje ime ,,La Cigogne“ („Roda“), gde se pravi čokolada koja je preteča današnjeg “Menaž-a“. Od 1938, „Roda“ počinje praviti dezert koji će do danas obeležavati slatke trenutke našeg detinjstva. Naime, iste godine u fabriku pristiže gospodin Franja Vaja koji u fabriku donosi novostečeno znanje o pravljanju čokoladnih poslastica. Kombinovanjem kakao delova i čokoladnog preliva, a uz dodatak sastojka azijskih algi po imenu agar-agar, nastaje jedan od omiljenih nam penastih slatkiša: čoko – banana.

Fabrika je1946. godine promenila ime u „Nada Stark“ brzo se afirmišući kao јеdnа od najpoznatijih jugoslovenskih fabrika čokolade i bombona. Već 1960.  proizvodi preko 2.000 tona slatkiša godisnje. То dovodi do pitanja proširenja ра se početkom 1966. godine, posle spajanja sa fabrikom keksa „Soko„, pod novim imenom „Soko-Štark“ seli u Beograd.

“Najteže je bilo doći do starih eksponata iz Srbije. Oni koji su ih imali, poput kutija Šondine čokolade, prvog proizvođača čokolade u Srbiji, bili su svesni da imaju blago pa smo to skupo i platili. Ali kutije se bar lako čuvaju, omoti su problematični zbog težeg načina da se sačuvaju, ali smo i do njih došli“, kaže Nenad direktor Muzeja Čokolade.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Muzej_čokolade_Beograd (@muzej_cokolade_beograd)

Ovaj poslastičarski proizvod je nešto mnogo više od namernice, čokolada je asocijacija na ljubav,detinjstvo i najslađi poklon. Postoji u mnogo oblika i varijacija ukusa i postaje prava umetnost ukusa. Tamna, mlečna, bela, čokolada sa karamelom,lešnicima,voćem,keksom, svejedno koja jer joj se ne može odoleti, a nalazi se kao neizostavni sastojak mnogobrojnih poslastica kojima prenosi svoj deo magije.

Koja je vaša omiljena čokolada?

Pročitajte još:

Danas je Svetski dan čokolade, a “Beri Kalebo” je uvrstio naš grad kao jedini u ovom delu Evrope za pogon svoje proizvodnje

NOVI SAD – Danas se širom planete proslavlja, po mnogima najslađi dan u godini, Svetski dan čokolade. Prema poslednjim podacima iz prošle godine čokoladu svaki dan jede oko milijardu ljudi. I Novi Sad se kao grad može pohvaliti da je jedna od najpoznatijih fabrika čokolade “Barry Callebaut” (Beri Kalebo) otvorena u oktobru prošle godine. Ovaj […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.