NOVI SAD – Poboljšanje kvaliteta vazduha tokom 2020. godine zabeleženo je u Novom Sadu, u kojem je kvalitet vazduha ponovo prve kategorije, rezultati su Izveštaja o stanju životne sredine za 2020, koji je usvojen danas na sednici Odbora za zaštitu životne sredine.
Prema podacima iz izveštaja koji radi Agencija za zaštitu životne sredine Zaječar, Kraljevo, Valjevo i Subotica i dalje su prekomerno zagađeni gradovi, kao i aglomeracije Beograd, Pančevo, Smederevo, Bor, Kosjerić, Užice i Niš.
Novi Sad je u proteklih pet godina prekomerno bio zagađen samo 2019. godine, za razliku od Kragujevca gde je te godine zabeležen čist vazduh, dok je u periodu od 2016. do 2018, kao i tokom 2020. ovaj grad kategorisan kao preterano zagađen.
Zrenjanin i Paraćin su po prvi put 2020. svrstani u gradove sa prekomerno zagađenim vazduhom.
Bor je svrstan u treću kategoriju kvaliteta vazduha usled prekoračenja graničnih vrednost sumpor-dioksida, a takođe, tokom 2020. u ovom gradu je registrovano povećanje epizoda sa koncentracijama ugljen dioksida opasnih po zdravlje ljudi, dok je sadržaj olova u ovom periodu dva puta veći od dozvoljene godišnje granične vrednosti.
Ocenjeno je da ovi podaci ukazuju na obavezu daljeg sprovođenja mera na smanjenju zagađenja na ovim teritorijama naše zemlje.
Pomoćnica direktora Agencije za zaštitu životne sredine Tamara Paunović rekla je da je Agencija tokom 2020. godine proširila svoju mrežu stanica uspostavljanjem automatskih merenja u Vršcu i Novom Pazaru.
Dodala je da je i uspostavljena stanica u Paraćinu koja je zbog štete nanete poplavama 2014. godine nije bila u funkciji.
“Proširen je i program monitoringa na stanicama u Užicu i Beogradu na stanici Vračar, pokretanjem automatskog merenja PM 10 i PM 2,5 čestica,” navela je Paunović.
Kada je u pitanju izveštaj o delu alergenog polena, Paunović je kazala da su u 2020. godini najviše vrednosti ukupne količine polenovih zrna za drveće – polen breze bile u Novom Sadu, za polen trave na Zlatiboru, dok je u Vrbasu za polen ambrozije kao najinvanzivnije korovske biljke.
Navela je da se monitoring alergenog polena u državnoj mreži obavlja na 27 mernih mesta na teritoriji Srbije i dodala da se po evropskim standardima i po akreditovanoj metodi prati 25 alergenih vrsta polena u našoj zemlji.
U okviru Izveštaja o stanju životne sredine u Srbiji, koji je usvojen u Narodnoj skupštini predstavljeni su i rezultati za 2020. o kvalitetu vode i zemljišta, upravljanju otpadom, nejonizujućim zračenjima, ali i buci i biodiverzitetu, kao i održivom razvoju.
Na sednici su pored predsvanika Agencije, bili i predstavnici Zelene stolice i Ministarstva za ekologiju i zaštitu životne sredine.
U okviru druge tačke pednevnog reda Razno pomoćnica resornog ministra Aleksandra Imširagić Đurić zahvalila se Agenciji na predanom radu i saradnji sa ministarstvom.
Ona je istakla da su aktuelna četiri nova Zakona u domenu zaštite životne sredine i rekla da se nacrt, izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine mogu pogledati na sajtu ministarstva.
“Zakon će biti od drugog do 21. decembra na javnoj raspravi”, rekla je Imširagić Đurić.
Takođe, navela je da se po prvi put u Srbiji radi na Zakonu o kontroli opasnosti od velikih udesa, koji uključuje opasne supstance i najavila da je Zakon od 10. do 29. decembra na javnoj raspravi.
Đurić je poručila i da su u pripremi Izmene Zakona o proceni uticaja i strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
Osvrnula se i na Program zaštite vazduha sa akcionim planom, za koji je javna rasprava završena 8. decembra i za koji se upravo radi izveštaj o učešću javnosti u toku rasprave.
“Interesovanje je bilo veliko i imali smo mnogo konstruktivnih komentara. Nadam se da ćemo ovaj dokument uskoro staviti na dnevni red na usvajanje”, kazala je ona.
Izveštaj i predlozi koji su usvojeni na današnjoj skupštini predstavljeni su u cilju unapređenja zaštite životne sredine i služe donosiocima odluka da utvrde strategiju za podizanje kvaliteta života u našoj zemlji na viši nivo.
