BEOGRAD – Revidirana Fiskalna strategija zadržava načelno dobre ciljeve fiskalne politike – postepeno smanjenje deficita i duga države, ocenio je Fiskalni savet.
„Glavni kvantitativni ciljevi revidirane Strategije ostali su nepromenjeni u odnosu na njen nacrt iz maja 2021. godine. Fiskalni deficit trebalo bi prvo da se smanji u 2022. na tri odsto BDP-a, a zatim da nastavi dodatno da se smanjuje do jedan odsto BDP-a u 2024. godini. Cilj za javni dug ostao je da se njegovo učešće umanji za oko 4,5 p.p. u odnosu na kraj 2021. godine – sa 58,2 odsto BDP-a na 53,8 odsto BDP-a“, naveo je Fiskalni savet u dokumentu Mišljenje na revidiranu Fiskalnu strategiju za 2022. sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu.
Fiskalni savet navodi da je u svom Mišljenju na nacrt Strategije iz juna 2021. ovakav plan već ocenio kao prihvatljiv i takvu načelnu ocenu zadržava i u Mišljenju na revidiranu Fiskalnu strategiju.
Prvo, nesporni prioritet javnih finansija Srbije jeste smanjenje fiskalnog deficita i javnog duga zbog čega ovakav smer fiskalne politike u srednjem roku ima podršku Fiskalnog saveta, navodi se u dokumentu.
Drugo, dobro je i to što je strategijom planirano da se srednjoročno prilagođavanje fiskalnog deficita ostvari na ekonomski zdrav način, navodi Fiskalni savet.
Takođe poručuje da bi osnov za postepeno umanjenje fiskalnog deficita u srednjem roku trebalo da bude smanjenje tekućih rashoda budžeta uz zadržavanje visokog učešća javnih investicija u BDPu i bez povećanja poreskih stopa (zapravo Strategijom je planirano postepeno poresko rasterećenje privrede kad se za to steknu uslovi).
„Propuštena je, međutim, prilika da se povoljniji fiskalni rezultati iz 2021. još bolje iskoriste – što bi vodilo manjem zaduženju države u srednjem roku za preko milijardu evra. Kad je sredinom 2021. izrađen prvi nacrt Fiskalne strategije planirano je bilo da deficit države u 2021. bude skoro sedam odsto BDP-a i da onda s tog nivoa počne smanjivanje deficita – prvo na tri odsto BDP-a u 2022, a zatim nešto postupnije u narednim godinama“.
U međuvremenu je, međutim, navodi Fiskalni savet, došlo do znatnih promena u fiskalnim kretanjima.
Trendovi na tržištu rada tokom 2021. bili su bolji od očekivanja, a iznad prognoza su ubrzali i inflacija i privredni rast. Ovo je imalo veliki uticaj na bolju naplatu javnih prihoda u odnosu na plan i dovelo je do smanjenja fiskalnog deficita u 2021. na 4,9 odsto BDPa (a vrlo je verovatno da će deficit u 2021. biti još niži), kažu u Fiskalnom savetu.
Stav Fiskalnog saveta je da je ova neplanirana fiskalna poboljšanja iz 2021. trebalo iskoristiti za ambicioznije umanjenje deficita budžeta u srednjem roku (konkretnije, da putanja deficita od 2022. do 2024. godine bude dva, jedan, 0,5 odsto BDP-a, umesto tri, 1,5, jedan odsto BDP-a).
„Da je smanjenje deficita u srednjem roku planirano snažnije, javni dug Srbije na kraju 2024. bio bi preko milijardu evra manji u odnosu na plan iz revidirane Strategije,što je znatna razlika. Vlada će verovatno imati novu priliku da tokom 2022. usvoji plan nešto snažnijeg smanjenja deficita i javnog duga u odnosu na Strategiju. Nešto restriktivnije umanjenje deficita države u odnosu na plan iz revidirane Strategije ne samo što je ekonomski opravdano već je i dostižno bez većih odricanja“.
Iako je fiskalni deficit u 2021. nesporno visok, njegov najveći deo, to jest oko 3,5 odsto BDP-a od planiranih 4,9 odsto BDP-a čine vanredne mere koje nisu trajan budžetski trošak (isplate minimalca privatnim preduzećima, neselektivna pomoć građanima i drugo).
To znači da se u 2022. prenosi fiskalni deficit koji je blizu jedan odsto BDP-a i nema razloga da se takav deficit osetno povećava u 2022. da bi se posle ponovo smanjivao.
Na neprirodnu putanju fiskalnog deficita u 2022. ukazuje i sama Strategija, budući da je u revidiranoj Strategiji izračunato da strukturni (trajni) deficit koji je postignut u 2021. iznosi svega 0,7 odsto BDP-a.
Moguće je, međutim, da vlada još uvek oprezno tretira ostvarene uštede i fiskalna poboljšanja iz 2021. i da ih nije uključila u potpunosti u plan za naredne godine, navodi Fiskalni savet.
„U tom slučaju bilo bi dobro da se već prvim rebalansom budžeta (koji će uslediti nakon najavljenih parlamentarnih izbora i formiranja nove vlade) smanji fiskalni deficit u 2022. i to umanjenje onda prenese i na plan za naredne godine. Glavne preporuke Fiskalnog saveta za unapređenje prethodnog nacrta Fiskalne strategije odnosile su se na povećanje njene kredibilnosti“.
Fiskalni savet je u Mišljenju na nacrt Fiskalne strategije za 2022. godinu sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu, iz juna 2021. izneo više preporuka koje su bile usmerene na unapređenje kredibilnosti ovog dokumenta.
Po Zakonu o budžetskom sistemu, vlada bi trebalo da u konačnoj Fiskalnoj strategiji usvoji preporuke Fiskalnog saveta ili da objasni zašto neke preporuke nije usvojila, kažu u tom telu.
Fiskalni savet u preporukama za unapređenje revidirane Fiskalne strageije navodi da bi trebalo prikazati osnovne elemente novog sistema zarada u javnom sektoru – sektorski obuhvat, visina osnovice, cil?ani raspon zarada i koeficijenata…
Fiskalni savet navodi da treba jasno definisati rokove za: usvajanje preostale regulative i stavljanje novog sistema zarada u punu funkciju, zatim da treba jasno istaći prioritete investicione politike uključujući i definisati ciljane nivoe ulaganja po sektorima, kao i prikazati investicioni plan „Srbija 2025“ i povezati ga sa srednjoročnim projekcijama kapitalnih rashoda.
Takođe da treba svrstati sve izgubljene sporove u fiskalni rizik, napraviti projekciju potencijalnih rashoda po ovom osnovu i alocirati ih po godinama, prikazati ciljanu sektorsku strukturu subvencija (uključujući lokal), kao i detaljnije navesti čvrste rokove i sve planirane reformske korake u najvažnijim javnim i državnim preduzećima – EPS, Srbijagas, Železnice, zatim lokalnim javnim preduzećima i preduzećima u procesu privatizacije.
