NOVI SAD – Četrdeset polaznika je dobilo sertifikate nakon obuke za nezaposlene, koju je organizovalo Udruženje zanatlija, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i Gradom Novim Sadom.
Nezaposleni su sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje i obuka je bila besplatna, dok su polaznici u većini slučajeva pohađali kurseve starih zanata.
Jedna od polaznica koja je završila kurs štrikanja i heklanja je i Željka Plivanić, po obrazovanju apsolvent farmaceutskog inženjerstva.
– Nisam došla skroz neuka jer sam od bake naučila osnove heklanja i štrikanja. Mentorka koja se decenijama bavi ovom vrstom posla nas je strpljivo i polako uvela u osnove zanata. Na kursu sam uspela da napravim dva odevna predmeta – kaže Željka, koja se prijavila za ovu vrstu kursa zbog ljubavi prema baki i sećanju na detinjstvo. -Nije ovo samo puki kurs, uživala sam u ovom zanatu koji mi pruža mir i zadovoljstvo. O nekim samostalnim počecima je veoma rano govoriti. Pogotovo kada se ima u vidu da moja mentorka iza sebe ima nekoliko decenija iskustva. Velika je razlika u načinu izrade i u umeću. Mora se dosta raditi da biste došli na taj nivo, odnosno da postanete majstor svog zanata, kao što je moja mentorka. Nije to samo puko štrikanje, potrebno je osmisliti model, izbrojati petlje, dakle i intelektualno je zahtevno. Nakon toga ide i plasman proizvoda i tako dalje. Sada imam tu mogućnost da sebi napravim neki odevni predmet ili nekom nešto u vidu poklona – kazala je Plivanić.
Besplatnu obuku za nezaposlene organizovalo je Udruženje zanatlija, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i Gradom Novim Sadom.
Njena mentorka Mirjana Stanojević kaže da se dugo godina bavi izradom odevnih predmeta od prirodnog materijala i to isključivo tradicionalnim metodama – štrikanjem i heklanjem. Modele, kako je dalje pojasnila, prilagođava potrebama savremene žene.
– Živim od ovog posla, ali potrebno je biti uporan i strpljiv. Ništa ne dolazi preko noći, niti se od ovog neko može brzo obogatiti. Kada ste uporni i vredni, rezultat je neminovan. Ima i zainteresovanih koji žele da uče ovaj zanat. Upravo je polaznica koja je dolazila kod mene na kurs to činila s ćerkom od devet godina, koja je naučila prve korake heklanja – kaže Mirjana, uz napomenu da je radnu snagu ipak malo teže pronaći. Za njene modele su joj potrebni modelari, koji ne rade po šemama, već po nacrtu i broju petlji. Kaže da nije jednostavno, ali da uspeva da pronađe žene koje dobro rade ovaj posao.
Predsednik novosadskog Udruženja zanatlija Slavko Novaković ističe da se na svaku obuku javi tri puta više polaznika. Ovog puta je njih četrdeset završilo kurs od tri meseca.
– Reč je o starim zanatima koji su jako primenljivi u turizmu i u porodičnim firmama, poput oslikavanja na tkanini, pa izrada raznih predmeta od gline i slično. Ljudi su veoma zainteresovani za zanate, da uče i rade. S druge strane, sve je manje dobrih majstora. U građevini je potreba za majstorima sve veća. Postavlja se pitanje ko će sve te poslove raditi. Da li ćemo morati uvoziti radnu snagu i slično?! Ne mogu svi biti pravnici i ekonomisti, mora neko i zanatima da se bavi – kaže Novaković.
Prema njegovim rečima, kad završe obuku, dobiju sertifikat, te najčešće postavljaju pitanja o osnivanju zanatske radnje.
– Svim polaznicima možemo biti logistika da otvore radnju, a njima je dobro da izuče zanat i da ga zavole – kaže Novaković. – U Udruženju ćemo insistirati da kurs traje šest meseci, kako bi polaznici bili što bolje obučeni i samim tim spremniji da otvore zanatsku radnju.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
