Od vreline spržena kukuruzišta i klonuli pocrneli suncokreti na njivama širom Srbije. Tužni prizori zabeleženi ovog leta nagoveštavaju da će za domaće ratare godina biti zapamćena kao teška i sa vrlo neizvesnim prihodima. Žetva je bila loša i u regionu i širem okruženju poput Hrvatske, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Češke, Poljske, ali i Ukrajine, koja će takođe imati znatno manje žitarica za izvoz u Evropsku uniju.
Domaći agrarni stručnjaci uglavnom ističu za „Politiku” da ne pamte ovakvu sezonu i tolike razlike u rodu žitarica čak i na parcelama koje se graniče. Zbog toga je, kako napominju, dok se ne sumiraju rezultati, teško dati bilo kakvu precizniju prognozu o prinosima u ovoj sezoni.
Sve je, međutim, podsećalo na ekstremnu 2012, kada se u našoj zemlji dogodila najveća klimatska katastrofa s ogromnim posledicama na poljoprivredu. Potom je i 2022. bila izrazito sušna i neberićetna za domaće poljoprivrednike.
Hoće li ova godina biti jednako loša ili ipak ima nade da se neće ponoviti scenario od pre više od decenije – kada je agrarni budžet desetkovan silom prirode, a šteta usled suše merila se iznosom od oko dve milijarde dolara.
Dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu izjavio je nedavno za „Politiku“ kako se plaši da će prinos kukuruza biti ozbiljno niži od višegodišnjeg proseka.
– Od Vojvodine do centralne Srbije slika je svuda ista – rekao je Bekavac.
Ipak, on smatra da će za proizvođače kukuruza godina biti daleko bolja od 2012, jer je prvi deo vegetacije bio gotovo savršen.
– Tada je prosek bio 2,5 tona na nivou cele Srbije. Sada ćemo imati sigurno više. Ima parcela na kojima prinos ide i do 8,5 tona po hektaru, ali i onih sa jednom tonom. To zavisi od mnogo faktora: izbora hibrida, kvaliteta zemljišta, agrotehničkih mera ili koliko je, recimo, padavina bilo – objasnio je Bekavac.
Prema njegovim rečima, situacija je zaista kompleksna i nema osobe, a ni institucije koja bi u ovom trenutku mogla da saopšti validan podatak. Prema njegovom mišljenju, sa svakim rezultatom od više od četiri tone treba da budemo izuzetno zadovoljni. Podseća da je višegodišnji prosek prinosa kukuruza u Srbiji od 4,5 do pet tona po hektaru.
Prognoze svakako nisu obećavajuće ni za jednu od poljoprivrednih kultura i šteta će sigurno biti velika. Tačni podaci biće objavljeni tek naknadno, kada će i država podvući crtu i zvanično saopštiti koliko će žitarica, povrća i voća biti za izvoz kada se namire domaće potrebe.
Te 2012. suša je najveću štetu nanela kukuruzu. Zbog slabog prinosa posledice po stočarstvo kumulativno su bile i znatno veće. Usled visokih temperatura soja je mnogo ranije sazrela, a rod je bio i 60 odsto manji. Proizvođači suncokreta tada su nešto bolje prošli od ostalih ratara.
Pred sam kraj ovogodišnje žetve suncokreta prve prognoze ukazivale su da ćemo zbog suše imati od 10 do 15 odsto manji rod od desetogodišnjeg proseka, izjavio je za RTS dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Smatra da će površine pod tom kulturom ipak nastaviti da rastu, jer je suncokret daleko otporniji na klimatske promene od ostalih ratarskih kultura.
– Suncokret je jedna od najvažnijih stavki srpskog poljoprivrednog izvoza. Za razliku od drugih ratarskih kultura u izvoz ide u prerađenom obliku, kao ulje. I mada su prinosi manji, otkupna cena neće biti veća. Zaradiće samo poljoprivrednici koji imaju prinose veće od 3,5 tona po hektaru – rekao je Miklič.
Prema njegovim rečima, zavisi koliko je ko uložio, jer su ulaganja u suncokret sve veća.
– Nekada se nije đubrilo, uvek se više ulagalo u kukuruz ali sada je drugačije. Za desetak godina suncokret neće moći ni bez navodnjavanja – istakao je on i dodao da površine pod tom kulturom u Srbiji rastu iz godine u godinu, te da sada dostižu od 270.000 do 280.000 hektara.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji Miroslav Malešević rekao je nedavno da je 53 godine radio u struci i da ne pamti godinu sa tako visokim temperaturama u kontinuitetu a bez kiše.
Smatra da je situacija bolja u centralnoj Srbiji nego u Vojvodini, ali su tamo i zasejane površine manje.
– Ovoj godini nema pomoći. Pitanje je šta će bez kiše moći da bude posejano na jesen i da li treba menjati setvenu strukturu – rekao je Malešević za agenciju Beta.
Jednako teške posledice klimatskih promena pretrpeće i sektor voćarstva, gde se osim pada količina očekuje i lošiji kvalitet. Prema proceni profesora Poljoprivrednog fakultetu u Novom Sadu Zorana Keserovića, u voćarstvu bi manjak mogao da bude oko 300.000 tona voća.
– To će biti direktna šteta od mrazeva, grada i nevremena. Ako se izračuna prosečna cena od 0,7 evrocenti po kilogramu, to je oko 210 miliona evra – izjavio je Keserović.
On smatra da će rod biti sličan onom iz 2022, a da se u odnosu na prošlogodišnje prinose od 1.200.000 tona očekuje pad od 20 do 25 odsto. Postoji i indirektna šteta koja će se pokazati naredne godine jer se sada, kako je objasnio, formiraju pupoljci za naredni rod i ako nema vode, neće se ni obrazovati.
Zbog svega ovoga pojedina udruženja poljoprivrednika apelovala su na državu da pomogne proizvođačima i na neki način ublaži gubitke.
Govoreći o prevazilaženju trenutne situacije u poljoprivredi prouzrokovane sušom i nižom cenom poljoprivrednih proizvoda, ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović izjavio je nedavno da su razmatrani konkretni koraci koje to ministarstvo u okviru svojih nadležnosti može da preduzme. Martinović je objasnio da se Pravilnikom o podsticajima za upravljanje rizicima, kroz premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja, regresiraju troškovi osiguranja, i to od 40 do 70 odsto od plaćene premije osiguranja. Javni poziv po tom osnovu biće raspisan čim se obezbede finansijska sredstva.
