SIDNEJ – Centralna banka Australije zadržala je kamatne stope na 12-godišnjem maksimumu i naglasila da inflacija ostaje uporna, što sugeriše da će proći neko vreme pre nego što kreatori monetarne politike budu spremni da signaliziraju smanjenje stopa.
Australijska banka je u utorak na petom uzastopnom sastanku zadržala svoju kamatnu stopu na 4,35 odsto i ponovila da „ništa ne isključuje“ – što ukazuje na to da nije nemoguće ni povećanje kamata. Cilj Reserve bank of Australia (RBA) je da uspori rast potrošačkih cena, uz očuvanje značajnog rasta tržišta rada u periodu nakon pandemije, piše Bloomberg.
„Iako su nedavni podaci bili različiti, oni su pojačali potrebu za budnošću prema rizicima rasta inflacije“, navodi Odbor za određivanje kamatnih stopa RBA u svom saopštenju. „Odbor će se oslanjati na podatke i procenu rizika.“
Australijski dolar je doživeo malu promenu nakon ove odluke, dok su prinosi na trogodišnje obveznice osetljive na politiku porasli, jer su trgovci fino podešavali opklade na ublažavanje monetarne politike ove godine.
Novčana tržišta daju manje od 40 odsto šansi za smanjenje stopa do decembra, što je pad sa 50 procenata pre objavljivanja saopštenja.
Upoređivanje današnjeg saopštenja sa majskim pokazalo je promenu u načinu govora RBA u vezi sa inflacijom. Opisana je kao „iznad cilja“ i „tvrdokorna“ u poređenju sa „visokom“ i „padom sporijim nego što se očekivalo“.
RBA je navela da još uvek postoji „prekomerna potražnja u ekonomiji“, kao i „povišeni domaći troškovi, kako radni, tako i neradni inputi“.
Ova procena postavlja australijsku centralnu banku na agresivniju stranu divergirajućeg globalnog pogleda na politiku, ocenjuje Bloomberg. Banka Kanade je smanjila svoju referentnu stopu za 25 baznih poena ranije u junu, što ju je učinilo prvom centralnom bankom G7 koja je započela ciklus ublažavanja. Evropska centralna banka je uskoro sledila, dok je Švajcarska nacionalna banka svoj potez smanjenja napravila u martu.
Suprotno tome, Federalne rezerve SAD su smanjile projekcije za monetarno ublažavanje, a kreatori politike od Norveške do Novog Zelanda takođe signaliziraju – ili će verovatno signalizirati – da još uvek nisu dovoljno uvereni u dezinflaciju da bi počeli sa smanjenjem stopa. U Velikoj Britaniji predstojeći izbori i stalni pritisci na cene dodaju argument za Banku Engleske – koja se sastaje u četvrtak – da sačeka barem do avgusta pre nego što snizi stope.
Guvernerka RBA Mišel Bulok je više puta odbijala spekulacije o ublažavanju monetarne politike u bliskom roku, odražavajući prognoze da će se inflacija vratiti na cilj tek krajem 2025. godine. Bulok je održala maksimalnu fleksibilnost politike ove godine, rekavši da mora biti sigurna da se rast cena održivo vraća na cilj od dva do tri odsto i signalizirajući nelagodu zbog putanje inflacije.
Pročitajte još:
