BEOGRAD – U 2021. godini otišla je nemačka kancelarka Angela Merkel, a u 2022. godini ključno je pitanje da li će predsednik Francuske Emanuel Makron ostati, kaže programski menadžer i viši instraživač Centra za evropske politike Strahinja Subotić.
Kada je reč o evropskim integracijama Sbrije, Subotić ističe da je ove godine otvaranjem klastera 4 napravljen ogroman iskorak za Srbiju, nakon dve godine stagnacije tog procesa, što je dalo vetar u leđa vlastima u Srbiji.
Ukazuje i da je napravljeno mnogo iskoraka na polju klastera 3, koji na poslednjoj međuvladinoj konferenciji u Briselu ipak nije otvoren, dodajući da je tu pola posla već urađeno, i da, gledano sa tehničko-pravne strane, Srbija ima šansu, „ako se uozbilji“, da i taj klaster otvori.
„To bi bila snažna poruka da Srbija velikim koracima ide napred“, istakao je Subotić u razgovoru za Tanjug.
Međutim, podseća da u zemlji na proleće slede izbori, a da se tokom izbornih perioda uvek beleži najmanji napredak, jer skupstina ne radi, a svi se fokusiraju na samu kampanju, što bi potencijalno moglo da ukoči reformske procese.
Na pitanje da li to znači da je otvaranje klastera 3 realnije narednog decembra, a ne polovinom 2022.godine, kaže da to zavisi od toga koliko će izbori vremena da „pojedu“.
„Ne isključujem mogućnost da se klaster 3 otvori tokom leta, ali možda i u decembru. U svakom slučaju naredna godina je ključna za klaster 3 za nas“, rekao je Subotić.
Sumirajući proceš proširenja EU u slučaju Srbije tokom godine na izmaku, Subotić kaže da se posebno istakao poslednji kvartal, budući da je politika proširenja ponovo stavljena na agendu Unije.
Podseća da je sve počelo za vreme predsedavanje Slovenije Savetu EU, zemlje u kojoj je u oktobru održan Samit koji je okupio najviše lidere Unije, na kojem je, za razliku od prethodnih skupova u Zagrebu ili Sofiji, korišćena reč – proširenje.
„Lideri su reafirmisali tu ideju, rekli da podržavaju proces proširenja, dok se ranije govorilo o opštem terminu koji se zvao „evropska perspektiva““, navodi Subotić.
Od tada je, kaže, došlo do brojnih poseta Beogradu – Angele Merkel, Sebastijana Kurca, Ursule fon der Lajen… čime je pružena podrška liderima Srbije da se snažnije upuste u reforme, dok se, primećuje, sve češće i iz usta naših lideta spominje EU.
„To su ključne stvari koje su se dogodile samo u jednom kvartalu i zato je prethodni period bio vrlo dinamičan“, ocenjuje Subotić.
Kada je reč o samoj Uniji, godinu je obeležio odlazak Angele Merkel, posle 16- godišnje vlasti, a Subotić dodaje da se za njenog naslednika na mestu kancelara Olafa Šolca kaže da „ko je želeo Merkelovu, bio ju je u muškom obliku“.
Subotić pojašnjava da Šolc ne samo da ima retoriku poput Merkelove, već ni politika koju vodi nije toliko različita, budući da su njihove partije CDU i SPD, dugo godina bili u koalciji, tako da je on lider koji „podrazumeva nastavak statusa kvo, samo možda u drugačijim bojama“.
„Biće interesantno kako će se to reflektovati na Srbiju. Srbija sa Šolcom nije imala nikakve probleme, međutim, njegovi koalicioni partneri, pogotovo Zeleni, predstavljaju novu komponentu koja može da unese nepredvidivost“, ukazuje Subotić.
Prema njegovim rečima, od načina na koji se Zeleni, koji kontrolišu nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, budu ophodili prema politici proširenja, zavisiće i naš put ka EU, s obzirom da Zeleni više od Šolca stavljaju fokus na zelene politike i pitanje vladavinu prava – dve oblasti za koje Srbija tek treba da se dokaže na njihovom testu.
„Merkel je otišla u 2021.godini, u 2022. videćemo da li će Makron ostati, to je ključno pitanje“, smatra Subotić.
Dodaje da će svi koji podržavaju dalju integraciju Evropske unije želeti da Makron ostvari pobedu na izborima u aprilu naredne godine, koji se poklapaju sa periodom u kojem Francuska predsedava Savetu EU.
„Ogromna su očekivanja kada je u pitanju Francuska, i reizbor Makronu može dati priliku da sve konačno sprovede sve zamisli iz prvog mandata“, rekao je Subotić.
Na pitanje šta za politiku proširenja znači ukoliko bi došlo do promene u Francuskoj, uz slabog lidera u Nemačkoj, Austriji, Subotić kaže da prvo treba videte da li će Makron pobediti, jer ukoliko se to ne desi, biće veliko iznenađenje i uvešće ogromnu dozu nepredvidivosti i u samoj Uniji i za pitanje proširenja, jer su desničarski kandidati nepredvidvi.
„Ako dolazi do tektonskih potresa, to izaziva novu konstelaciju moći u EU, i opet će se vratiti klatno ka Berlinu. CIlj Makrona je bio da se klatno pomeri ka Parizu i ono sada jeste bliže Parizu, jer Šolc nema tu moć koju ima Makron. Sve drugo unosi nepredvidivost“, rekao je Subotić.
