SRBIJA – Za razliku od prošlogodišnje cene maline koja je za kilogram iznosila od 400 do 420 dinara, otkupna cena bi ove godine mogla da bude i duplo veća. Kako god to nekome izgledalo, to je realna računica koju diktira stanje na terenu, kako domaćem, tako i inostranom.
Uz tu konstataciju, predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović za Sputnjik kaže da će rast cene maline biti nastavljen i narednih godina, praktično sve dok proizvođači ne zamene više od polovine zasada novim sertifikovanim sadnim materijalom.
Otkupna cena maline ove godine bi mogla da premaši 800 dinara za kilogram, na šta je, kako kaže naš sagovornik, odlučujuće nekoliko faktora.
„Kada sagledate celu situaciju, odnos ponude i potražnje na svetskom i evropskom tržištu je glavni faktor koji je u poslednje tri-četiri godine uticao na cenu. Sama ponuda iz Srbije i zemalja koje se bave proizvodnjom bila je manja do 50 odsto. Od 2019. godine oko 20.000 tona maline manje je isporučeno iz Srbije, Poljske i Čilea prema Evropi, svetu“, kaže on.
Objašnjavajući zašto su malinari najavili ovoliku cenu, Radović podseća da su prošlogodišnje suše ostavile posledice na malinjake koje su neki bili prinuđeni i da iskrče, jer ne bi imali šta da beru ove godine.
Gde je bilo navodnjavanja, tu je ekstra dobra sadnica za rod 2022. godine, kaže on, ali i napominje da se 80 odsto malinjaka ne navodnjava. Navodnjavanje je veliki problem prošle godine bio u brdskim predelima, gde se malina uglavnom gaji, pošto su presušila mnoga izvorišta i nije bilo zalivanja.
Onda je početkom zime već prvi sneg bio tako velik da je 20 odsto biljki izlomio na 30-40 santimetara od zemlje. Izvesno je, dakle, da i dalje neće biti dovoljno maline na tržištu, a spram ponude i tražnje ide i cena, ističe predsednik Asocijacije malinara Srbije.
Sledeći faktor koji utiče na cenu je repromaterijal, koji se u najvećoj meri nabavlja u inostranstvu, a poskupljenje mineralnih đubriva, energenata skočilo je od 150 do 300 odsto u svetu. Takođe se uvozi hemija neophodna za primenu agrotehničkih mera, a cena dobrih inostranih preparata je, kako kaže, skočila od 50 do 200 odsto.
Ono što je, takođe, problem već nekoliko godina, to je, podseća naš sagovornik, nedostatak radne snage. On kaže da je 90 odsto te radne snage koju su malinari nekada angažovali otišlo da radi na poslovima u građevinarstvu, jer se u Srbiji mnogo gradi. Što bi neko došao na dobro plaćen posao berača malina koji traje mesec i po, dva meseca, kada može na 11 meseci da dobije ugovor za ipak stalan posao u građevinarstvu, slikovit je Radović.
Ovaj proizvođač malina iz Ivanjice kaže da na ovogodišnju cenu maline utiče i prošlogodišnja izvozna.
„Na cenu će imati uticaj i izvozna cena maline roda 2021. godine, koja je od 700 dinara do 1.200 sada, a zamislite koja će cena biti u aprilu, maju mesecu dok ne stigne prva pijaca. Ko bude imao malinu, uzeće ogroman novac“, kaže on. Svodeći računicu, on kaže da je kada se pogleda 2020, 2021. i ova sada godina situacija znatno bolja.
„Mi smo 2018. i 2019. godine išli u gubitak. Kada bi ocenjivali sadašnju situaciju, bilo bi to dobro, vrlo dobro. Problem je pad proizvodnje po hektaru. Tome smo i mi doprineli našom neodgovornošću. Mnogo toga treba da se uradi, treba da se sasluša struka i nauka“, kaže on.
Objašnjavajući kako su i malinari doprineli slabijoj proizvodnji, kaže da su umesto kvalitetne sertifikovane sadnice koristili one iz sopstvenog, ili drugih malinjaka, ili putem interneta kupovali za manje pare „mačku u džaku“.
On smatra da je dobro što je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo značaj sertifikovanih sadnica malina i najavilo da će biti 90 odsto povraćaja sredstava za njihovu nabavku.
Kakav je značaj takvih sadnica, on je slikovito objasnio na primeru jednog od malinara koji je svoja dva malinjaka potpuno isto tretirao, primenio iste agrotehničke mere. Razlika je u tome što je jedan bio sa sertifikovanim zasadima malina od tri godine, a drugi sa onim starim 15 godina.
„Novi malinjak je dao 250 do 300 kilograma po aru, ili 25 do 30 tona po hektaru, a stari malinjak 35 do 40 kilograma po aru ili 3,5 do 4,0 tone po hektaru. Moramo zameniti sadni materijal, to je neophodno da bismo opet bili lider u proizvodnji“, kaže Radović.
To je, smatra on, jedan od bitnih preduslova za dobar prosečan godišnji rod maline, koji je nekada bio 86.000 tona godišnje, da bi u poslednje četiri godine spao na oko 40.000 tona koje se uberu sa oko 14.000 hektara. A gde je manjak roda, tu je viša cena.
Valjda tada cena bude pristupačnija i za srpskog kupca. Na domaćem tržištu završi smo oko dva do tri odsto maline, sve ostalo ode u izvoz.
Kupina poslednjih 10 godina praktično nije imala cenu, a ove godine će dostići 500 dinara za kilogram
Posle dugo vremena bolji dani su stigli i za malo preostalih proizvođača kupine, koja se gaji na 6.500 do 7.000 hektara. U poslednjih 10 godina praktično nismo imali cenu kupine, jer je ljude ekonomska računica naterala da je iskrče, a ono što je ostalo prodavalo se po ceni od 30 do 50 dinara, napominje naš sagovornik.
Pošto, osim u Meksiku, nigde drugo nije rodila, prošle godine je plaćena od 350 do 400 dinara. Ove godine očekuje se da njena otkupna cena bude najmanje 500 dinara za kilogram, kaže Radović za Sputnjik.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
