Berba malina je u punom jeku, a cena je dostigla onu o kojoj su u aprilu malinari samo maštali.
Iako se zasad ne ostvaruju „pretnje“ da će kilogram maline dostiću u otkupu 800 dinara, cena nije ni mnogo daleko od toga. Odlične vesti za brzorastući broj proizvođača u trci za (lakim) profitom, ali ne tako dobre za one koji na tržište gledaju dugoročno.
– Kakva je situacija? Pa nikakva, maline su ovde skupe, a kupci iz inostranstva imaju još lagere od prošle godine pa i ne pitaju za nove. Recimo, kupci iz Kanade su najavili da im neće trebati nova malina do oktobra-novembra. A i krajnji kupci, potrošači, okreću se jeftinijem voću – objašnjava za 24sedam Boban Poznanović iz kompanije „AriFruct“ iz Lučana koja ima hladnjaču i izvozi maline.
Prema podacima Dobrivoja Radovića iz Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji, cena maline kreće se od 510 dinara (4,3 evra), koliko je u Moravičkom i Zlatiborskom gde je berba na polovini, do 650 pa čak i 700 dinara (5,5 i šest evra), koliko je plaćana u Šapcu i Valjevu, gde se berba privodi kraju.
Čak i za tih 510 dinara iz Udruženja malinara traže da se utvrdi da li je cena tako mala zbog monopola otkupljivača u tom kraju.
Boban Poznanović ukazuje da je Srbija u poslednje tri godine dobro prošla sa malinom jer je ona u Poljskoj bila slabog roda i nekvalitetna.
– Međutim, ove godine je i rodilo i kvalitet je odličan, koliko mi znamo. Hladnjačari u Poljskoj je otkupljuju po 3,3 evra, a najviše će dostići četiri evra po kilogramu, i još misle da je to previsoka cena. A ovde je više od pet evra, pa vi vidite. Pitaj boga kako će to da se završi – napominje Poznanović.
Na logično pitanje ko to onda po Srbiji plaća pet evra kada s takvom cenom ne može biti konkurentan u Evropi, on odgovara – ko mora.
– Hladnjačari nemaju svoj novac za otkup voća, oni su uzeli kredite od banaka. Ove godine je čak bilo dosta teško dobiti kredit, jer kada predočite banci plan kolika se cena očekuje ovde, a po koliko možete da prodate napolju, nisu baš uvereni u profit. Sad, krediti su se u nekom smanjenom obimu dobili i kamata ide, pa oni moraju da taj novac ulože kako bi bar nešto vratili – napominje Poznanović.
On ističe da će ovo ovako „da ide“ sa cenom, po srpskoj praksi, dok se ne izgube ozbiljne pare.
– Onda će neko vreme svi da budu oprezni, dok ne zaborave na gubitak, pa će iznova. Na malini svi, u proseku više godina, zarađuju dobre pare, samo je pitanje kada se pravi veliki profit, a kada se sve strmoglavi – kaže Poznanović.
Ovakvim stanjem na tržištu, gde se samo govori o ceni i profitu, a zapostavljaju kvalitet i dugoročan interes ozbiljnih proizvođača, nisu zadovoljni ni neki malinari. Oni insistiraju da treba raditi na kvalitetnim zasadima, rešiti se bolesti i problema sa higijenom, zbog kojih srpska malina dolazi na loš glas.
– Došli smo do zida i dodajemo gas da se zakucamo još više. Svima su puna usta maline, od državnih službi, preko Privredne komore, do asocijacija proizvođača, a nama je sve gore. Zadruge i zadrugare su stavili u zapećak i oni su sada kolateralna šteta čitave situacije. Vratili smo se u prošli vek što se tiče malinarstva – zaključuje za 24sedam Božo Joković, direktor poljoprivredne zadruge „Agro Eko voće“ iz Arilja, koja okuplja uzgajivače maline.
Poznanović ukazuje na još jednu stvar koja ne ide u prilog sadašnjoj velikoj otkupnoj ceni, a to je inflacija.
– Sve je poskupelo, i kod nas i u Evropi. A inflacija ne utiče samo na to da se kupuje manje, već i da krajnji kupac sa voća koje je postalo ekskluzivno po ceni, kao što je malina, pređe na neko cenom prihvatljivije. Kupci iz SAD su već najavili da će ove godine kupiti upola manje količine. Pa i mi ovde, što bismo kupili malinu kada imamo jednako dobru borovnicu, breskvu, kajsiju, krušku…
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
