Vest o drastičnom poskupljenju kakaoa odjeknula je svetom. Kriza u snabdevanju nastavlja da trese tržište, a cene se ne spuštaju. Neki startapi, međutim, nude alternative: pomislićete da je čokolada, a zapravo je nešto u potpunosti drugo.
U poslednje vreme se za ljubitelje čokolade nižu loše vesti: cene kakaoa dostižu rekordno visoke nivoe. Naime, svetska cena glavne sirovine od koje se proizvodi čokolada se godinama kretala između 1.000 i 4.000 dolara.
Nezapamćen rast cena je počeo prošle jeseni, a zatim je – prvi put u istoriji – kakao postao skuplji i od bakra. Prema poslednjim podacima (u trenutku pisanja ovog teksta), cena je oko 9.400 dolara po toni a nedavno je bila i preko 10.000.
Industrija je u škripcu zbog loše žetve usled lošeg vremena kao i bolesti useva kod uzgajivača u zapadnoj Africi gde se uzgaja većina svetskog kakaoa. Takođe, EU doliva ulje na vatru. Nova pravila Evropske unije – usmerena na zaustavljanje prodaje proizvoda koji uništavaju šume – mogla bi još više da otežaju snabdevanje vrhunskih proizvođača čokolade.
Koje opcije imaju kompanije
Očigledno je da proizvođači imaju probleme sa snabdevanjem, a mnogi upozoravaju da će morati da podignu cene čokolada ili da smanje pakovanje.
Portparol kompanije Nestle je nedavno najavio da će možda podići cene svojih proizvoda pošto je kakao danas tri puta skuplji nego što je bio pre godinu dana. Loše vesti donela je i kompanija Mondelez. Gigant koji među svojim brendovima ima Cadbury i Toblerone je za agenciju dpa saopštio da će morati da poveća cene svojih čokolada upravo zbog “čokoflacije”. I CoBank, američki zajmodavac za agrobiznise je upozorio da su “verovatna dodatna poskupljenja čokoladnih proizvoda tokom cele godine”.
Kako navode agencije, potrošači će verovatno početi da osećaju efekte poskupljenja kasnije ove godine, jer se očekuje da će se troškovi biti preneti na krajnje kupce čokolade i ostalih proizvoda koji sadrže kakao.
Čokolada ili “čokolada”?
Gil Horski, bivši šef ogranka rizičnog kapitala Mondelez International, istakao je da zamene za kakao imaju potencijal.
“Za razliku od mesa, cena kakaoa postaje toliko visoka da postoji mogućnost da će zamena zapravo koštati manje”, rekao je on za Blumberg. Istakao je da je ukus čokolade lakše imitirati nego ukus mesa. Cilj nije da se čokolada u potpunosti zameni, već da se popuni jaz između ponude i potražnje.
Zamene su već na tržištu. Neki startapovi su izmislili alternative za čokoladu te su iz svojih proizvoda izbacili ono što čokoladu čini čokoladom – kakao. Izgleda kao čokolada, ukusa je kao čokolada, možda i miriše kao čokolada, ali – nije čokolada. Akcenat ovih startapova je na održivosti. U nastavku teksta izdvojili smo pet startapova koji nude svoje verzije čokolade.
Nemci prave čokoladu od ovsa ili semena suncokreta
Da se ovas ili seme suncokreta mogu pretvoriti u čokoladu pokazuje nemačka kompanija Planet A Foods.
View this post on Instagram
Pod imenom ChoViva, finalni proizvod je napravljen od najmanje 20% ovsa i semena suncokreta, biljnih masti, šećera i mleka u prahu (ili ovsenog brašna za vegansku verziju). Ovi proizvodi su već na tržištu u Nemačkoj.
Može i od grožđanih koštica
S druge strane bare, Voyage Foods, startap baziran u Kaliforniji, svoju poslasticu bez kakaoa pravi od prerađenih semenki grožđa iz proizvodnje vina nakon berbe, koje kombinuje sa biljnim uljem, šećerom, suncokretovim proteinskim brašnom, prirodnim aromama, suncokretovim lecitinom i solju.
Ova kompanija se ne zaustavlja samo na čokoladi bez kakaoa. Naime, proizvode i kafu bez zrna kafe, a takođe u ponudi imaju i razne održive namaze koji su konkurencija nuteli.
Na scenu stupa – bob
Sa sedištem u Velikoj Britaniji, kompanija Nukoko fokusirana je na bob. Da, bob. Za ovu mahunarsku bi se moglo reći i da je srodna kakaou jer, poput zrna kakaoa, sadrži protein vicilin.
“Kada se taj vicilin razgradi, a peptidi ispeku, dobija se ukus čokolade”, objasnio je naučnik i suosnivač Nukoka dr Dejvid Salt na događaju u Londonu, takođe otkrivši da se kompanija neće zadržati samo na bobu već da će istraživati i druge alternative za čokoladu.
A onda ječam
Velika Britanija ima i drugog kandidata u ovoj trci. U pitanju je kompanija Win-Win (WNWN) koja svoje čokolade pravi od ječma i rogača.
Što se tiče ukusa, iz kompanije su uvereni da su postigli gorčinu povezanu sa crnom čokoladom.
I Italijani imaju šta da ponude
Mediteran možda nije poznat po proizvodnji čokolade, ali jedan startap u Italiji ipak pokušava da se probije na ovo tržište.
Italijanski startap Foreverland je napravio svoju verziju čokolade bez kakaoa: čokoladu od rogača uz mešavinu različitih žitarica, šećera i biljnih masti, pod imenom Freecao.
U narednih 100 godina čokolade neće biti?
Prema agencijama, nova istraživanja došla su do zaključka da do 2123. godine čokolada možda više neće postojati.
Stručnjaci to su pripisali činjenici da se sve više fokusiramo na održivost i etiku, a istraživanje LNER-a pokazalo je da 1 od 7 Britanaca veruje da će do 2123. ishrana biti na biljnoj bazi, i to najviše zbog negativnog uticaja hrane životinjskog porekla na životnu sredinu.
Tada bi na scenu stupila “zamena” za čokoladu: održivi kakao bi mogao da postane nova alternativa koja pruža isti ukus kao čokolada, ali s manjim uticajem na okolinu.
Traži se trajno rešenje
Početkom ove godine su afričke fabrike u Obali Slonovače i Gani koje prerađuju kakao obustavile rad.
Problem osećaju svi: i proizvođači, i potrošači, i kupci. Proizvođači čokolade ne mogu da priušte kakao i oslanjaju se na prerađivače koji mogu da prerade zrna u puter i liker, od čega mogu da naprave čokoladu. Prerađivači, međutim, ističu kako ne mogu da kupuju zrna zbog visoke cene.
Naime, istraživači se trude da pronađu divlje sorte koje su otpornije na toplotu i sušu i sposobne da izdrže ekstremnije uslove.
