Iako se može činiti da su puna činija hrane i maženje sve što im treba, psi zapravo imaju ozbiljne strahove koji mogu da ih uznemiravaju. Grmljavina, vatromet, nepoznati ljudi, vožnja automobilom ili odlazak veterinaru, samo su neki od najčešćih izvora stresa za pse. Razumevanje njihovih strahova ključno je za njihov osećaj bezbednosti, piše portal petMD.
Psi imaju izuzetno osetljiv sluh, pa glasni i iznenadni zvuci, kao što su grmljavina i vatromet, mogu kod njih da izazovu paniku. Mnogi psi drhte, beže u zaklon, cvile ili pokazuju znake stresa čim čuju uznemirujuće jake zvukove i praskanja. Ovaj strah može da bude toliko intenzivan da pas pokuša da pobegne iz kuće ili dvorišta.
Psi su društvene životinje i ne podnose dobro duže razdvajanje od vlasnika. Neki psi razvijaju ozbiljnu separacijsku anksioznost, koja se manifestuje kroz cviljenje, lajanje, destruktivno ponašanje ili čak pokušaje bekstva, čim se osete usamljeni.
Psi koji nisu prošli adekvatnu socijalizaciju u ranoj fazi života često pokazuju strah ili nesigurnost u prisustvu nepoznatih osoba ili drugih životinja. Strah može da dovede do bežanja, skrivanja, ali i agresivnog ponašanja, ako pas oseti da nema drugog izlaza.
Ako pas nije naviknut na vožnju, može da pokaže znake stresa – od drhtanja i cviljenja do čak povraćanja.
Mnogi psi se, takođe, boje vožnje automobilom, jer je povezuju s negativnim iskustvima, kao što je odlazak veterinaru. Loša iskustva sa pregledima i bolnim intervencijama mogu učiniti da se psi panično boje veterinara. Ovaj strah često raste s vremenom ako pas ne stekne pozitivna iskustva tokom poseta.
Psi vole rutinu, pa selidbe, renoviranje doma ili dolazak novog ljubimca mogu kod njih da izazovu nesigurnost i strah. Ovakve promene mogu uticati na njihovo ponašanje, a neki psi iz straha čak postaju povučeni ili agresivni.
Kako da pas prevaziđe strah
Psi nisu uvek u stanju da sami prevaziđu svoje strahove, zato je važno da vlasnici prepoznaju signale stresa i pomognu im da se postepeno prilagode izazovnim situacijama.
Ako se pas panično plaši glasnih zvukova, može mu pomoći stvaranje „sigurne zone” u domu, puštanje umirujuće muzike ili feromonski difuzori koji umiruju pse.
Da bi se ublažila separaciona anksioznost, psa treba navikavati na samoću postepeno, uz ostavljanje igračaka koje će ga zabaviti dok je sam.
Kratke vožnje koje se završavaju pozitivnim iskustvom – šetnjom ili igrom, mogu da pomognu psu da prestane da povezuje automobil sa stresom.
Upoznavanje psa sa novim ljudima i životinjama u kontrolisanim uslovima smanjuje strah i povećava njegovu sigurnost u društvu, a povremene neutralne posete veterinaru, bez pregleda i nagrađivanje, mogu pomoći da pas ordinaciju prstane da doživljava kao mesto neprijatnosti.
