Ljudska civilizacija kakvu poznajemo ne bi postojala da nije bilo domaćih životinja. Ali, čini se, ni mnoge ozbiljne bolesti u ljudskoj istoriji.
Prvi put, naučnici su pronašli direktne dokaze da su se pripitomljavanje i uzgoj stoke poklopili sa porastom bolesti koje se prenose životinjama, poput kuge (iersinia pestis) i groznice koju prenose uši (LBRF). Arheolozi su dugo sumnjali da se rizik od prelaska patogena sa životinja na ljude povećavao sa početkom naseljavanja nomadskih lovaca i sakupljača u Evroaziji u velike zajednice pre oko 12.000 godina.
Nedavni napredak u analizi drevne DNK konačno je omogućio stručnjacima da tu hipotezu stave na test.
Pregledavajući 405 milijardi DNK sekvenci prikupljenih iz 1.313 drevnih ljudskih ostataka širom Evroazije, međunarodni tim istraživača predvođen geogenetičarom Martinom Sikorom sa Univerziteta u Kopenhagenu identifikovao je brojne gene koji pripadaju mikrobima.
Njihova sveobuhvatna potraga za DNK patogena pružila je dovoljno detalja za 12.500 godina dugu vremensku liniju o nastanku i širenju glavnih ljudskih bolesti.
Rezultati tima još uvek nisu recenzirani, ali prema dokumentu pre štampanja, značajan deo ovih mikroba potiče iz spoljašnjih izvora životne sredine, poput životinja.
Dok su mnogi mikrobi koji inficiraju ljude ostali stabilni tokom perioda uzorkovanja, zoonoze, kao bolesti gde su se patogeni širili na ljude sa životinja ili obrnuto – otkrivene su tek pre oko 6.500 godina.
U stvari, bakterija koja izaziva kugu, koja takođe živi u malim glodarima i buvama, i patogen koji izaziva LBRF, koji živi u vašima, nisu bili otkriveni u ljudskim ostacima sve do pre oko 6.000 godina – vreme koje se uglavnom poklapa sa prelazak sa lovačko-sakupljačkih društava na poljoprivredna društva.
Od tog trenutka, zoonotska mikrobna DNK je dosledno otkrivena u genomima proučavanih drevnih ljudskih ostataka.
Porast zoonoza nije samo rezultat direktnih interakcija ljudi i životinja. To bi takođe moglo proisteći iz činjenice da, kako su ljudske zajednice postajale sve gušće u populaciji, higijena je opadala, a štetočine poput glodara, buva, vaši i krpelja – porasle.
Epidemije LBRF, na primer, istorijski su povezane sa lošim životnim uslovima i higijenom.
„Naši rezultati stoga pružaju prve direktne dokaze za epidemiološku tranziciju povećanog opterećenja zoonozama zaraznih bolesti nakon početka poljoprivrede, kroz istoriju“, zaključuju Sikora i kolege.
Danas zoonotske bolesti čine više od 60 odsto novonastalih zaraznih bolesti, dok su nekada davno takvi mikrobi bili novo iskustvo za ljude.
Rana društva u evroazijskim stepama koja su bila izložena zoonotskim patogenima pre drugih zajednica mogla su imati neku vrstu prednosti. Ne samo da su te zajednice imale pristup redovnim izvorima mesa i mlečnih proizvoda, već su njihova tela imala vremena da se prilagode novim životinjskim patogenima.
Porast zoonoza dogodio se pre oko 5.000 godina
Sikora i njegove kolege su otkrili porast u stopama detekcije zoonotskih mikrobnih DNK u ljudskim ostacima širom Evroazije, koji se dogodio pre oko 5.000 godina.
Ovo sugeriše da su, kada su stepske stočarske populacije migrirale u nove regione otprilike u to vreme, donoseći sa sobom svoje znanje o poljoprivredi, donele i svoje zoonotične bolesti.
„Moguće je da su stepski stočari, kroz svoju dugotrajnu kontinuiranu izloženost životinjama, razvili određeni imunitet na određene zoonoze i da je njihovo širenje nosilo ove bolesti na zapad i istok“, pretpostavljaju autori.
Verovatno su zato, spekulišu istraživači, mnogi ljudi u Evropi umrli zbog migracija, što je odraz onoga što se kasnije dogodilo društvima u drugim delovima sveta tokom evropske kolonizacije. Vremenom, kako su ljudske zajednice u Evroaziji postajale sve gušće, zoonotski patogeni su uzeli maha, pretvarajući endemske epidemije u epidemije.
Bakterija odgovorna za kugu, koja može da živi kod konja, goveda i ovaca, izazvala je njenu prvu epidemiju u Rimskom carstvu oko 540. godine nove ere.
U Srednjem veku, kuga je bila masovni ubica. Na samo tri srednjovekovna groblja u Danskoj, istraživači su otkrili da je 11 od 39 osoba patilo od ove bolesti u trenutku smrti.
Poređenja radi, LBRF je dostigao vrhunac pre oko 2.000 godina, kada jedva da je bilo aktivnosti kuge. Istraživači sumnjaju da se proširio kao rezultat povećane populacije i loše higijene, rata, prisilnih migracija, siromaštva ili gladi.
Iako je potrebno uraditi više istraživanja da bi se razumelo zašto je došlo do ovih epidemija, tim naučnika kaže da njihova mapa pruža „osnovni dokaz“ da je velika promena u ljudskom načinu života pre hiljadama godina na kraju dovela do porasta zoonotskih zaraznih bolesti, „koje su duboko uticale na globalno ljudsko zdravlje i istoriju kroz milenijume i nastavljaju se i danas“. Studija je objavljena u Biorxiv.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
