BEOGRAD – Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je samo u prvom kvartalu ove godine izvoz IKT usluga iznosio 786 miliona evra, što je rast od 44 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle godine, a da se očekuje rekordan godišnji izvoz od četiri milijarde evra.
Brnabić je naglasila i da je samo od početka ove godine za čak 3 435 povećan broj zaposlenih u IKT sektoru.
Ona je danas u Vladi Srbije, na potpisivanju ugovora sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za obezbeđivanje sredstava za naučnu infrastrukturu, istakla da se prethodnih dana u javnosti pojavilo mnogo informacija i poluinformacija koje se odnose na stanje u IT industriji u Srbiji, ali da one nisu istinite.
Brnabić je rekla da se u svetu dešava izvesno usporavanje u IT sektoru, ali da se to ne preliva na Srbiju.
“Informacije koje ste mogli da pročitate u nekim medijima o značajnom usporavanju IKT sektora u Srbiji nisu istinite. Izvesno usporavanje u svetu se dešava, ali u našoj zemlji to nije slučaj. Da, postoje neke kompanije koje smanjuju broj zaposlenih, ali je mnogo veći broj firmi koje tek otvaraju centre u Srbiji, kao i naših kompanija koje rastu ili novih domaćih kompanija koje nastaju. Mi i dalje u 2023. godini vidimo značajno uvećanje broja zaposlenih u IKT sektoru”, rekla je premijerka.
Ona je naglasila da je samo od početka ove godine, broj zaposlenih u IKT sektoru povećan za čak 3.435, a da je u prvom kvartalu ove godine izvoz IKT usluga iznosio je 786 miliona evra, što je rast od 44 odsto u odnosu na prvi kvartal 2022. godine.
“Čak je izvoz samo u prvom kvartalu ove godine, viši u odnosu na celu 2017. godinu, kada je bio 740 miliona evra. A ako se vratimo 10 godina unazad, cele 2012. izvezli smo 375 miliona evra IKT usluga. Ove godine očekujemo da ćemo izvesti čak četiri milijarde evra”, rekla je Brnabić.
Predsednica Vlade rekla je da je ukupan broj zaposlenih u sektoru IKT usluga u Srbiji veći od 100 hiljada.
“U prvom kvartalu ove godine broj zaposlenih dostigao je 105.400, što je za 17.000 ljudi više nego u prvom kvartalu 2022. godine kada je bilo 88.600 ljudi i skoro duplo više nego pre sedam godina, kada je bilo samo 55.000 ljudi, a tada smo to gledali kao neverovatnu brojku”, rekla je Brnabić.
Ona je naglasila da je prosečna neto zarada u IKT sektoru danas 206.169 dinara a da je pre 10 godina, 2012, bila četiri puta manja i iznosila 52.682 dinara.
“To pokazuje koliko smo uspeli da promenimo Srbiju, koliko smo prilika i šansi stvorili, pre svega za mlade, inovativne i kreativne ljude”, rekla je premijerka.
Brnabić je navela i da veliku zahvalnost za ovakav uspeh IT industrije u Srbiji duguje i obrazovnim institucijama, koje su se brzo adaptirale na nov način rada.
“Te 2017. godine uveli smo programiranje kao obavezni predmet u osnovne škole. Zatim srednje škole, visokoškolske ustanove, pre svega tehnički fakulteti, oni su u velikoj meri zaslužni za ovaj uspeh. Onda naši naučno tehnološki parkovi, kojih danas u Srbiji ima čak četiri – svi oni su nosioci ovog razvoja i na tome im se srdačno zahvaljujem”, rekla je Brnabić i ddoala da će sredstva koja su danas obezbeđena dodatno pomoći taj rast.
“Srbija će nastaviti da se etablira kao jedna od najnaprednijih tehnoloških destinacija u Evropi, a to će osigurati da mladi ljudi ostaju u Srbiji, da ostaju u svojim sredinama, da ne idu svi u Beograd i Novi Sad, jer je ovaj kredit posebno važan za Čačak, Niš i Kruševac. Uspećemo da dodatno vratimo ljude koji su otišli u inostranstvo, a taj trend povratka visokoobrazovanihm stručnih mladih ljudi, već vidimo u prethodnim godinama”, rekla je premijerka.
Ugovorom koji je danas potpisan u Vladi Srbije obezbeđeno je 80 miliona evra, od čega je 70 miliona evra namenjeno za dodatnu izgradnju naučno- tehnoloških parkova (NTP) a 10 miliona za BIO 4 kampus u Beogradu.
Ugovor o zajmu potpisali su ministar finansija Siniša Mali i direktor za region Zapadnog Balkana i kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji Mateo Kolanđeli, a ugovor o projektu premijerka Ana Brnabić, Kolanđeli i direktori tri naučno-tehnološka parka, niškog Milan Ranđelović, čačanskog Mirko Pešić i kruševačkog Martina Manojlović.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
